Izvor: KovinEkspres.rs, 04.Maj.2015, 12:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

4 – 10. maja Nedelja bezbednosti na putevima, 10. maj Međunarodni dan fizičke aktivnosti

Decenija akcije za bezbednost saobraćaja na putevima –Treća globalna UN Nedelja bezbednosti saobraćaja na putevima 4 – 10. maj 2015. godine

Treća UN Globalna nedelja bezbednosti saobraćaja u 2015. će se održati od 4. do 10-maja 2015. Tema će biti deca i bezbednost na putevima.

Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija broj 64/255 od 02. marta 2010. godine, period od 2011. do 2020. godine proklamovan je za Deceniju akcije za bezbednost saobraćaja >> Pročitaj celu vest na sajtu KovinEkspres.rs << na putevima. Decenija akcije je počela 11. maja 2011. godine, kada je u Ženevi održana Generalna konferencija na kojoj je zvanično promovisan početak zajedničkih aktivnosti svih zemalja članica UN na smanjenju broja poginulih u saobraćajnim nezgodama. U velikom broju zemalja održane su brojne manifestacije kojima se predstavio značaj bezbednosti saobraćaja na putevima i svečano je otvorena Decenija akcije za bezbednost saobraćaja.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da godišnje u svetu 1,3 miliona ljudi izgubi život u saobraćajnim nezgodama, 20-50 miliona bude povređeno, a na osnovu trenda rasta broja stradalih, Komisija za globalnu bezbednost saobraćaja pokrenula je inicijativu za proglašenje Decenije akcije.

Predviđa se da, uz održivo angažovanje na prevenciji saobraćajnih nezgoda na putevima, u deceniji od 2011. do 2020. godine, može da se spreči stradanje pet miliona života i pedeset miliona teško povređenih, kao i da se uštedi više od 3 miliona dolara društvenih troškova.

Statistika pokazuje da se u našoj zemlji u proseku godišnje dogodi više od 60.000 saobraćajnih nezgoda u kojima 800 lica izgubi život, da je najviše stradalih u starosnoj dobi od 18 do 25 godina i da čitavo odeljenje đaka ne dočeka sledeću školsku godinu. Ipak, usvajanjem novog Zakona o bezbednosti saobraćaja broj saobraćajnih nezgoda i posledica je značajno smanjen, pa je Srbija izašla iz zone visokog javnog rizika u poređenju sa drugim evropskim zemljama.

Period do 2020. godine treba da bude vreme za punu mobilizaciju i donošenje strateških i sistemskih mera svih subjekata koji se bave unapređenjem nivoa bezbednosti saobraćaja.

Treća UN Globalna nedelja bezbednosti saobraćaja u 2015. će se održati od 4. do 10-maja 2015. Tema će biti deca i bezbednost na putevima. Nedelja će skrenuti pažnju na hitnu potrebu da se bolje zaštite deca i ujedine akcije za mere koje su potrebne za to. Partneri širom sveta su ohrabreni da uspostave nacionalni ili lokalni organizacioni komitet i izrade plan aktivnosti, uključujući i angažovanje dece.

http://www.who.int/roadsafety/week/2015/en/

http://www.who.int/roadsafety/week/2015/UNRSW_2015_background/en/

http://www.savekidslives2015.org/

http://www.who.int/roadsafety/publications/en/



DIREKTOR ZAVODA Prim. dr Mica Sarić Tanasković

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2002. godine ustanovila 10. maj kao dan za obeležavanje i promovisanje fizičke aktivnosti pod nazivom „Kretanjem do zdravlja“. Tog dana u celom svetu zemlje članice SZO planiraju i organizuju različite aktivnosti.

Ciljevi kampanje

Glavni ciljevi ovih nacionalnih i globalnih akcija su:

Posledice fizičke neaktivnosti (hipokinezije)

Hipokinezija ili smanjeno kretanje je postala globalni problem koji ugrožava zdravlje svetske populacije, posebno u urbanim sredinama. Posledica nedovoljnog kretanja je porast broja kardiovaskularnih oboljenja (srčani i moždani udar, povišen krvni pritisak), osteoporoze, depresije i karcinoma.

Podaci pokazuju da oko 1,9 miliona ljudi umire godišnje u svetu od posledica nedovoljne fizičke aktivnosti što je posledica savremenog stila života (vožnja automobilom do posla, sedenje na poslu, sedenje u kući po povratku sa posla uz televizor ili kompjuter).

„Fizička aktivnosti može zameniti mnoge lekove, ali ni jedan lek ne može zameniti fizičku aktivnost“ – Tiso.

Kada je osoba fizički aktivna, osim što jača mišiće i gubi kalorije, smanjuje stres i popravlja raspoloženje usled povećanog lučenja endorfina koji pozitivno utiče na raspoloženje.

Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2013. godini najučestaliji zdravstveni problemi sa kojima su se suočavali stanovnici oba pola uzrasta od 15 i više godina, bili su povišen krvni pritisak (35,2% kod žena i 26,6% kod muškaraca), deformitet donje kičme ili drugi hronični problem sa leđima (22,9% kod žena i 5,0% kod muškaraca), vratni deformitet ili drugi hronični problem sa vratnom kičmom (16,4% kod žena i 7,6% kod muškaraca), povišene masnoće u krvi (15,2% kod žena i 10,5% od muškaraca), artroza (12,8% kod žena i 5,4% kod muškaraca), koronarna bolest srca ili angina pektoris (12,2% kod žena i 8,1% kod muškaraca). Ovi podaci zabrinjavanju tim pre što u odnosu na 2006. godinu se zapaža povećanje učestalosti većine oboljenja i stanja u populaciji odraslih, posebno hipertenzije, depresije, šećerne bolesti, povišenih masnoća u krvi. Jedan od razloga za povećanje učestalosti navedenih bolesti sigurno predstavlja starenje populacije, bolja dijagnostika, ali i povećanje sedentarnog načina života. Na sve ove zdravstvene probleme fizička aktivnost može preventivno uticati.

U okviru istog Istraživanja zdravlja ispitivana je učestalost i trajanje fizičke aktivnosti u toku rada, svakodnevnog kretanja i slobodnog vremena. Rezultati su pokazali da su žene u Srbiji sklonije sedentarnom stilu života od muškaraca, koji sa druge strane više vremena provode baveći se fizičkim aktivnostima. U 2013. godini 43,6% stanovnika u Srbiji je u toku svog rada (obuhvata plaćeni i neplaćeni posao, rad u kući ili oko kuće, brigu o porodici, studiranje ili učenje) sedelo ili stajalo i to značajno više u Beogradu (61,2%) u odnosuna Šumadiju i Zapadnu Srbiju (36,4%), odnosno Južnu i Istočnu Srbiju (37,2%). Žene su značajno češće nego muškarci tokom obavljanja posla vreme provodile sedeći ili stojeći (48,3% prema 38,7%). Stanovnici Srbije u proseku sede 5 sati dnevno, najviše stanovnici Beograda (5,8 sati), gradskih naselja (5,3 sati), osobe uzrasta 15–24 godine (5,5 sati), kao i oni sa višim i visokim obrazovanjem (5,8 sati). U značajno većem procentu preporučenih 30 minuta u hodanju su provodili muškarci (54,9%) u odnosu na žene (45,8%). Prema rezultatima Istraživanja svakodnevna vožnja bicikla u trajanju od najmanje 10 minuta je bila zastupljena kod 10,4% stanovnika. Fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno bavilo se 8,8% stanovnika Srbije, dok je svaki deveti stanovnik Srbije (11,3%) u toku slobodnog vremena nedeljno proveo u takvim aktivnostima najmanje 90 minuta. Navika bavljenja sportom i rekreacijom je zastupljenija kod muškaraca (12,1% se rekreira tri puta nedeljno a 15,9% nedeljno u rekreaciji provodi najmanje 90 minuta) nego kod žena (5,7% se rekreira tri puta nedeljno a 5,3% nedeljno u rekreaciji provodi najmanje 90 minuta). Intenzivnim fizičkim aktivnostima namenjenim jačanju mišića najmanje tri puta nedeljno se u 2013. godini bavilo 4,8% stanovnika Srbije.

Saveti

Zavod za javno zdravlje Pančevo će povodom ovog dana, u petak 08.05.2015. upriličiti radionicu-vežbaonicu u saradnji sa PU „Dečja radost“. U objektu „Kekec“ zajedno sa vaspitačima prikazaćemo deci kako se pravilno vežba, kako treba obratiti pažnju na disanje tokom vežbanja i raditi vežbe opuštanja kroz igru.

Nastavak na KovinEkspres.rs...