Izvor: Radio Dunav, 24.Okt.2023, 19:39
Ин Мемориам: Томислав Шимуновић (1956-2023)
После дуге и тешке болести, пет дана пре свог 67. рођендана, преминуо је Томислав Шимуновић, апатински хроничар, новинар и публициста.
Томислав Шимуновић је рођен у Маглићу 1956. године. Након завршене основне школе и гимназије „Никола Тесла“ у Апатину, студирао >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Dunav << је археологију на Филозофском факултету у Београду. У периоду 1985 – 2023. година, публиковао је бројне стручне радове (третирају теме из домена археологије, етнологије, историје уметности и историје Апатина, Пригревице, Свилојева и Вајске) у разним листовима, зборницима и часописима, у земљи и иностранству.
У оквиру историографског и етнолошког рада, посебно се ангажовао на проучавању апатинског рибарства, а резултате својих истраживања објавио је, такође, у разним публикацијама. Године 1995. штампана му је књига, монографског карактера, АПАТИНСКИ АЛАСИ, док му је током 2003. објављена НОВИ СУСРЕТ СА АПАТИНСКИМ АЛАСИМА, а 2005. године публиковано му је допуњено и измењено издање књиге АПАТИНСКИ АЛАСИ.
Као резултат истраживачког рада о историји вишевековне занатске делатности, објављена му је књига 2010. године ТРАГОМ АПАТИНСКИХ ЗАНАТЛИЈА. Током 2015. године, објавио је монографију БАЊА ЈУНАКОВИЋ АПАТИН, 1979-2015.
Са групом аутора заступљен је у више књига из едиције ПЧЕСА из Новог Сада (Паорске куће, 1993; Еј, салаши, 1994; Тија вода, 1995; Комшија па Бог, 1996; Цигане мој, 1997; Сеоске цркве и гробља у Војводини, 2000).
Објављује стручне радове у оквиру часописа Bácsország (Subotica), на мађарском језику, као и научном часопису, Годишњак Градског музеја Сомбор (Сомбор). Такође, објављује и у апатинском часопису за науку и културу Истер, где је поводом 50. годишњице Апатинских рибарских вечери публиковао обиман рад на ту тему.
Сарађивао је и у немачком часопису Apatiner Heimatblätter (Straubing), где је публиковао теме из области историје апатинског занатства.
Такође, од 1985. године, у оквиру апатинског листа Глас комуне објављивао је текстове на разне теме из апатинске историје, да би у континуитету од краја 2009. до почетка 2013. године, објављивао текстове историјског садржаја у Новом Гласу комуне, у серијалу „Апатински летопис“ и „Миленијум Апатина“.
Написао је више текстова за интернет презентације, из разних сфера културно-историјске баштине Апатина (споменици културе, значајне личности, историјски развој индустрије, занатства, просвете, рибарства, итд.).
Учествовао је у писању монографије МИЛЕНИЈУМ АПАТИНA, и том приликом, као појединац, написао је за овај пројекат највећи број текстова (од праисторије, па до 21. века) и приложио неколико стотина архивских фотографија, разгледница, докумената, географских карата, археолошког материјала, итд.
У оквиру САБРАНИХ ДЕЛА (приповетке) књижевника Миодрага Борисављевића, како га је назвао, Српског-Панонског Тургењева, написао је његову биографију (његов назив српски Тургењев је постао опшеприхваћен од наших књижевих критичара па га и тако у својим текстовима називају)
Један је од оснивача и уредник апатинског часописа за науку и културу Истер, чија је примарна интенција, афирмисање богате културно-историјске и природне баштине апатинске општине, а паралелно са тим и промовисање овдашњих аутора и њиховог стваралачког потенцијала (часопис је дистрибуиран на све континенте, у више од 30 држава).
Његови радови су добијали високе стручне оцене и позитивне рецензије од бројних еминентних стручњака за области које је обрађивао и публиковао.
Писао је предговоре за бројне каталоге, за изложбе историјског садржаја, као и текстове за пригодне поштанске коверте издаване приликом разних јубилеја из историје Апатина.
Конципирао је поставку и атрибуирао све рибарске алате, и уједно написао пратећи каталог за изложбу МУЗЕЈ ДУНАВА, (постављенатоком 2011. године у некадашњем изложбеном простору у Блоку 5, на Тргу Никола Тесла, са тенденцијом да се у перспективи трансформише у стални музеј). Један део своје приватне збирке рибарске провенијенције привремено је уступио за реализацију овог пројекта.
Прву верзију изложбе Апатин-некад и сад реализовао је са познатим мултимедијалним уметником Миланом Зулићем, током 2011. године, а учествовао је у припреми неколико других изложби са историјском тематиком.
Од 2017. године на порталу Радио Дунав Апатин, у рубрици Разоткривање Апатина, објављује текстове из историје Апатина.
За свој рад добио је бројне захвалнице, и дипломе, а за другу верзију изложбе, Апатин-некад и сад, у сарадњи са уметничким фотографом Бранком Милешевићем, награђен је Плакетом, за најбољи културни догађај у Апатину, у 2012. години. Изложба Апатин-некад и сад била је постављена у Апатину, Сомбору и Улму (Donaufest-Немачка), и током њене презентације видело ју је преко 10.000 посетилаца. Такође, награђен је, 2015. године, Плакетом, поводом 70-годишњег јубилеја, Удружења филателиста Апатин, за изузетан допринос у афирмацији и развоју апатинске филателије, као и ангажовању око реализације досадашњих филателистичких манифестација у Апатину; и 2016. године, Плакетом Удружења спортских риболоваца „Буцов“ Апатин, за допринос и афирмацију Удружења.
Књига Апатински аласи му се налази у фонду чувене Конгресне библиотеке (LibraryofCongress) у Вашингтону.
Поред чланства у неколико удружења (нпр. Свесловенско књижевно друштво) има статус редовног члана Матице српске (најстарија српска културна, научна и књижевна институција), а члан је и Удружења новинара Србије и Свесловенског књижевног друшзва. Био је члан Српског археолошког друштва, председник Историјског и природњачког друштва Истер и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Река“ Апатин.
Био је члан комисије за формирање Завичајног музеја у Апатину (1980-их).
Због своје дугогодишње активности и постигнутих резултата на пољу истраживања културно-историјске баштине Апатина, награђен је 2013. године, најзначајнијим општинским признањем, наградом „24. октобар“ општине Апатин.
О његовом истраживачком раду писано је у бројним листовима и часописима: Вечерње новости, Политика, Блиц, Дневник, Глас комуне, Нови глас комуне, Сомборске новине, Апатинер Хајматблетер (Немачка), Апатинске новине, итд.
Иза себе је оставио супругу Хјеранију, синове Бојана и Душана и троје унучади.
Сахрана ће бити обављена у петак, 27. октобра у 15 часова на градском гробљу у Апатину.
The post Ин Мемориам: Томислав Шимуновић (1956-2023) appeared first on Radio Dunav.
.jpg)
