Izvor: Radio Dunav, 10.Mar.2021, 09:48
ОБДУКЦИЈОМ УТВРЂЕН УЗРОК УГИНУЋА ОРЛА КРСТАША ПРОНАЂЕНОГ КОД ПРИГРЕВИЦЕ
Млади орао крсташ који је пронађен изнемогао 30. децембра 2020. у атару села Пригревица код Апатина угинуо је након неколико дана у прихватилишту за дивље животиње Зоолошког врта „Палић“. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије саопштило је да је лабораторијска анализа >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Dunav << утврдила да је узрок смрти тровање оловом.
Млади крсташ, који се у пролеће 2020. излегао у Словачкој, након напуштања родитељског гнезда кренуо је у пустоловину која се по њега завршила кобно. До стицања полне зрелости млади орлови уобичајено истражују велика пространства, усавршавајући вештине које су им неопходне за преживљавање. Тако је током јануара и фебруара ове године широм Војводине и у околини Београда забележено 13 младих крсташа.
Несрећног орла на њиви пронашли су ловци из Пригревице, те обавестили орнитолога Ненада Спрема. Потом се у спасавање, у Србији критично угроженог крсташа, укључио и Покрајински завод за заштиту природе, а птица је пребачена на преглед и лечење у Зоолошки врт „Палић“. Орао је на десној нози поседовао метални прстен који је помогао да се сазна време и место на коме је обележен.
И поред великог труда ветеринара из Суботице, орао је почетком јануара угинуо. Рентгенски снимци показали су да је птица у себи имала предмете налик на оловну сачму. Обдукцију и екотоксиколошку анализу, на основу које је утврђен узрок угинућа, урадио је Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“.
-Орао није упуцан, али је појео неку животињу која је убијена из пушке сачмарице и у тело је исхраном унео оловне куглице. Орлови не презају од храњења лешевима, те су честе жртве тровања, појашњава Милан Ружић, извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
У ткиву јетре младог крсташа садржај олова био је 5 пута већи од нивоа који је смртоносан за велике орлове, наводи се у извештају о испитивању кога је потписао др сци. вет. мед. Радомир Ратајац са Научног института за ветеринарство „Нови Сад“.
Угинуће крсташа први је доказан случај тровања дивље птице оловом у Србији. У многим државама тровање оловом велика је претња по опстанак живог света, пре свих птица. Научници су проценили да сваке године у Европској унији више од милион јединки дивљих птица страда управо од последица тровања оловом.
-Олово је високотоксичан метал који изазива тешку анемију и утиче на нервни систем, крвоток, јетру и бубреге. Тровање оловом изазива летаргију, слепило, парализу плућа и цревног тракта, напад и смрт, како код животиња, тако и код људи, наводе у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије.
Према истраживању које су орнитолози из ДЗППС урадили у Србији се годишње у рибњаке, језера и реке испуца око 5,5 тона оловне сачме. На овај начин сваке године више од 20 милиона нових куглица олова доспева у животну средину, чиме се угрожава јавно здравље и безбедност грађана.
-За нас који радимо на заштити орла крсташа вест о губитку сваке јединке је велики ударац. Поражавајућа је чињеница сазнање да нам због тровања страда критично угрожена птица, која краси националне симболе, рекао је Максим Карановић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
У циљу решавања проблема тровања дивљих животиња и других проблема који узрокују страдање птица у Србији Друштво за заштиту и проучавање птица Србије покренуло је портал последњилет.рс. Помоћу портала грађани могу да се упознају са најчешћим узроцима страдања птица као што су тровање, криволов ватреним оружјем, незаконито хватање, електрокуција и колизија. Поред информисања грађани ће путем портала моћи да пријаве случајеве страдања птица.
-Уколико дођемо до правовремених података о страдању птица то ће нам показати размере проблема, а онда и помоћи у проналаску, пријављивању и кажњавању починилаца, каже Карановић. Он додаје да им је за то нам потребна помоћ савесних грађана који ће путем портала poslednjilet.rs достављати информације о угрожавању птица.
The post ОБДУКЦИЈОМ УТВРЂЕН УЗРОК УГИНУЋА ОРЛА КРСТАША ПРОНАЂЕНОГ КОД ПРИГРЕВИЦЕ appeared first on Radio Dunav.
.jpg)
