Izvor: Objava, 22.Sep.2018, 15:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

НИШ

Смештен на обалама реке Нишаве, у самом средишту Балкана, Ниш је одувек био значајно саобраћајно раскршће.

Град је добио име по реци Нишави, коју су Келти звали Nаvissоs. У римско доба град се звао Nаissus, византијско Nysоs, а Словени су га назвали Ниш.

Ниш са околином био је насељен још у праисторији. С обзиром на положај, Ниш је био важан стратешки пункт у римско доба. Године 161. Птоломеј бележи да је Ниш један од четири највећа града провинције Дарданије.

У Нишу је рођен Константин Велики, и за његове владавине Ниш је доживео велики политички, економски и културни процват. Провала варварских народа није поштедела Ниш разарања. Пустоше га Хуни и Авари, а средином VI века насељавају Словени. Током средњег века овај простор налазио се у границама Византије, Бугарске и Угарске. Године 1185. Ниш долази у српске руке, али накратко. У Нишу је велики жупан Стефан Немања примио немачког цара Фридриха I Барбаросу, који је предводио војску у крсташком походу. Стефан Немања саградио је у Нишу цркву Светог Пантелејмона, на чијим је темељима 1871. саграђен нов храм. Од 1241. Ниш је дуже време био српски град.

Турци су га први пут заузели, након двадесетпетодневне опсаде, 1386. године. Деспот Ђурађ Бранковић и ердељски војвода Јанош Хуњади, у народним песмама опеван као Сибињанин Јанко, успели су да ослободе Ниш 1443. године, али је слобода била кратког века. Ниш ће све до 1878. године остати под Турцима.

У периоду од 1719. до 1723. Турци су у Нишу на десној обали Нишаве, на остацима старијих, античких и средњовековних утврђења, изградили тврђаву. Тврђава је полигоналне основе са осам бастион тераса и четири велике капије. Дужина бедема је 2.100 м, висина осам, а просечна ширина зида износи три метра.

У Првом српском устанку одиграла се на Чегру 1809. године битка која ће остати запамћена како по храбрости војводе Стевана Синђелића тако и по језивом немом сведоку страдања српских устаника Ћеле-кули. Наиме, Стеван Синђелић је, схвативши да је битка изгубљена, пуцао из пиштоља у магацин барута и муниције и дигао у ваздух себе, своје, али и турске војнике. Након битке по налогу Хуршид-паше, на путу који води ка Цариграду, од лобања српских устаника саграђена је кула висока три метра.

Ниш је коначно ослободио кнез Милан Обреновић пошто је 11. јануара 1878. заузео тврђаву. Од тог тренутка град почиње убрзано да се развија, оснивају се Гимназија, 1878, затим Учитељска школа 1882, као и Виша девојачка школа 1894. године, Ниш постаје средиште Митрополије и Епархије нишке, Скупштина Кнежевине Србије често заседа у овом граду, почињу са радом штедионице и фабрике. Краљ Милан имао је у Нишу свој двор, у некадашњој резиденцији муслиманских велепоседника, у којем је радо боравила и краљица Наталија са престолонаследником Александром. Након ослобођења започиње и жива градитељска делатност.

Током Другог светског рата у Нишу је, у близини железничке станице Црвени крст, био немачки концентрациони логор кроз који је прошло више од 30.000 људи. Недалеко од логора на брду Бубањ стрељано је око 10.000 бораца против окупатора.

Данас је Ниш значајан привредни, универзитетски и културни центар Србије.