Izvor: Radio Dunav, 11.Dec.2025, 07:59
КО КРШИ ЗАКОН НА ДУНАВУ-СПОРТСКИ РИБОЛОВЦИ ИЛИ ПРИВРЕДНИ РИБАРИ?
Гостовање привредног рибара Ђорђа Петровића у емисији „Живот испод површине“
У новом издању серијала „Живот испод површине“ на таласима Радио Дунава, гост емисије био је један од најискуснијих привредних рибара на Дунаву, Ђорђе Петровић из Апатина, човек који >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Dunav << се овим послом бави више од четири и по деценије. Његово сведочење о стању на реци, односима између спортских и привредних риболоваца и проблемима који деценијама оптерећују Дунав, донело је једну од најконтроверзнијих, али и најискренијих анализа у овом серијалу.
„Спортски риболовци су највећи проблем Дунава“
Већ у првом делу разговора Петровић је изнео став који се неће допасти љубитељима пецања:
према његовим речима, за лоше стање рибљег фонда највећу одговорност не сносе привредни рибари, већ спортски риболовци.
– Данас је немогуће продати рибу ресторанима, јер свакодневну понуду свежe рибе испод цене дају пецароши. То је противзаконито, али нико то не контролише, истиче Петровић.
Он подсећа да Закон о слатководном рибарству јасно забрањује спортским риболовцима продају рибе ресторанима, али да се та одредба у пракси масовно крши.
„Ово више није пецање, ово је масакр рибе“
Петровић тврди да велики број спортских риболоваца ради са недозвољеним алатима, вишеструким удицама и техникама које доводе до масовних повреда рибе.
-У мрежама свако јутро налазим рибу поткачену на телу, перајима, репу… То није улов. То је мучење. Та риба углавном угине, открива Петровић.
Додао је и да велики број спортских риболоваца користи, пет, шест, девет, па и четрнаест штапова, иако је законом дозвољено само три.
Мање дозвола него што дозвољава закон
Говорећи о привредном риболову, Петровић истиче да је број привредних дозвола данас чак „упола мањи“ од оних које би, према анализи рибљег фонда, могле бити издате.
Према плановима управљача, на подручју од Богојева до мађарске границе могло би да рибари десет привредних рибара. Тренутно их је свега неколико.
Немогуће стање на терену „проблеми постоје само у Апатину“
Петровић наводи да у другим деловима Дунава привредни и спортски риболовци сарађују без конфликата, али да су проблеми у Апатину „ратно стање“.
-У Бачком Новом Селу има 16 рибара на три километра воде и нико се ни са ким не свађа. У Београду има шездесет привредних рибара и немају ниједан проблем. Само у Апатину је хаос, категоричан је Петровић.
Недовољан број рибочувара
Још један озбиљан проблем је недостатак контроле.
-Имамо једног рибочувара. Волонтери не могу да раде без запосленог чувара. Закон се не поштује, каже Петровић.
О уношењу инвазивних врста и необичним уловима
Петровић је током деценија рибарења имао прилику да прати појаву нових врста у Дунаву: јесетри, весларки, медуза, па чак и великих слатководних краба.
Истакао је пример јесетри обележених у Мађарској, које се појављују у нашем делу Дунава, као и јегуља које су, по његовом мишљењу, и даље присутне, иако се често сматра да не долазе природним путем.
Загађење Дунава – некад и сад
Када је реч о екологији, Петровић сматра да је стање боље него раније:
-Некад је Дунав носио све: мртве животиње, отпад, мазут. Данас тога више нема. Највеће загађење праве кампери и пецароши поручио је Петровић.
The post КО КРШИ ЗАКОН НА ДУНАВУ-СПОРТСКИ РИБОЛОВЦИ ИЛИ ПРИВРЕДНИ РИБАРИ? appeared first on Radio Dunav.
