Izvor: Radio Dunav, 04.Avg.2025, 09:52
ОД СТАРЕ ГРАДИШКЕ ДО ТРАКТОРСКИХ КОЛОНА
Данас се навршава три деценије од почетка операције „Олуја“, акције коју Хрватска слави као победу и симбол државности, а Срби памте као највећи егзодус после Другог светског рата. Док војни „мимоходи“ пролазе Загребом, авиони грме над Книном, у Србији и Републици Српској >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Dunav << пале се свеће, читају имена несталих и у тишини броје генерације које се никада неће заборавити.
Али, овде се не ради само о четири дана у августу 1995. године. Не ради се о 250.000 протераних Срба, ни о стотинама побијених, ни о хиљадама домова који више не постоје. Ради се о веку политике која је Србе у Хрватској систематски гурала у статус грађана другог реда, некада убијањем, некада покрштавањем, некада Уставом – али увек с намером да их буде мање, или да их уопште нема.
Од покрштавања до клања
Историја страдања Срба у Хрватској не почиње 1990. године, нити чак 1941. године. Али управо је та година поставила матрицу зла у свој најсуровијој форми. Са проглашењем Независне Државе Хрватске, усташки режим је започео масовно истребљење Срба, Јевреја и Рома.
У логору Јасеновац, највећем логору смрти на тлу Југославије, убијено је према различитим изворима више стотина хиљада људи – међу њима највише српских цивила, укључујући децу, жене и старце. Стара Градишка, део истог логорског комплекса, била је место незамисливих мучења управо деце. Србима су одсецане главе, деца су бацана у Саву, клани су над јамама, а све то у „европској држави“, савезници Трећег Рајха.
Уз терор физичког уништења ишло је и покатоличавање. Око 250.000 Срба било је насилно преведено у католичку веру, најчешће уз претњу смрћу. Блажени Алојзије Степинац, кога данас славе у Хрватској, имао је активну улогу у тим процесима – довољно да и данас његова канонизација буде болна тачка у српско-хрватским односима.
Смиљан – место злочина, а не бренд
Посебну горчину изазива покушај Хрватске да присвоји Николу Теслу као „хрватског научника“, иако је сам Тесла у више наврата јасно истицао своје српско порекло и православну веру. Да апсурд буде већи – село Смиљан, Теслино родно место, било је једно од многих у Лици где су усташе 1941. године починиле масакре над српским цивилима.
Они који су палили цркве, уништавали гробове и побили већину Теслине фамилије – данас би његов лик на новчићима, у школским програмима, па и на застави, ако треба. Врхунац цинизма, у држави, у којој његовог народа више готово и нема.
Историјска наивност
Срби су два пута у прошлом веку били историјски наивни. Први пут 1918. године, када су као победници у Великом рату створили Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, верујући у заједништво. Други пут 1945, када су поново пружили руку, прихватајући идеју братства и јединства. И једном и другом приликом, платили су цену коју историја ретко коме наплати два пута.
Завршни чин
Та цена коначно је плаћена у августу 1995. године, када су Срби напустили своје домове, многи по други или трећи пут. Свако село, свака кућа, свака икона коју нису стигли да понесу – остали су као неми сведоци историјског суноврата.
Уместо кајања, комшије данас парадирају. Уместо суочавања с прошлошћу, данас се из Загреба чују речи о „праведном рату“ и „ослобођењу“. Руше споменике и разбијају табле са ћириличним натписима, повремено униште ауто неком залуталом Србину, хапсе на граници за објаве на друштвеним мрежама. Као да желе да се увере да их заиста више нема.
Хрватска је данас етнички готово чиста. Та чињеница не би требало да буде предмет поноса, већ бриге. Јер државе које настану на прогону, могу преживети, али не и живети. Исто важи и за памћење – оно преживи, и преноси се.
И баш зато, док год има ко да памти Смиљане, Јасеновац, Јадовно, и док год колоне трактора са избеглим Србима буду живеле у сећању, постојаће и питање – Ко заправо слави, и шта?
The post ОД СТАРЕ ГРАДИШКЕ ДО ТРАКТОРСКИХ КОЛОНА appeared first on Radio Dunav.
