Izvor: Radio Dunav, 31.Mar.2025, 08:45
ПАД ПОСЛОВАЊА У ПРИВРЕДИ
Готово половина од 378 компанија које је Привредна комора анкетирала протекле недеље је одговорила да у пословању трпи директне и врло значајне последице кризне ситуације у земљи и поремећаја тржишта изазваних блокадама, неизвесношћу и променама у понашању које су проузроковали >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Dunav << актуелни догађаји. Анкетом су обухваћене велике и мале домаће и стране фирме из свих сегмената привреде и свих крајева Србије.
И остали анкетирани, који су углавном усмерени ка међународном тржишту, свесни су последица по целу привреду. И осећају их, за сада мање него привредници који послују само на унутрашњем тржишту. Уз све проблеме, које су им глобална дешавања донела и доносе, страхују од развоја ситуације на унутрашњем тржишту, која већ плаши и чини уздржаним њихове иностране партнере. Успорава се улазак у већ планиране инвестиције, пропуштају делови године који су важни за пословање и за развој и који ће тешко моћи да се надокнаде уколико се ситуација убрзо не врати у нормалне токове.
Компаније које су 26. и 27. марта учествовале у дубинском истраживању Привредне коморе Србије, укупно запошљавају 111.400 људи и према последњим објављеним финансијским извештајима, остварују 1,8 милијарди динара прихода.
„Привреда Србије и те како већ трпи озбиљне последице збивања на домаћој друштвеној и политичкој сцени. И то не само компаније из сектора услуга које су у кризним ситуацијама увек прве и директно на удару, већ и производне, због смањења гостију и купаца, поруџбина, промета и прихода, због логистичких проблема, заустављања образовног процеса, проблема у саобраћају и комуникацијама као последицама блокада, одлагања инвестиција и очекиваних послова у земљи и иностранству. Без изузетка, са мањим или већим невољама суочавају се привредници из свих сектора, од пољопривредно-прехрамбене до креативне индустрије”, констатује Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије.
Највећи и највидљивији цех у протекла четири месеца плаћају туризам, трговина и превозници, један је од кључних закључака анкете. Више од 70 одсто анкетираних компанија из сектора туризма пријавило је проблеме у пословању, трећина бележи пад пословних показатеља – број туриста, гостију, ноћења од 10 до 40 одсто, а свака десета и више од 40 одсто. Некима је број посета чак и преполовљен у поређењу са истим периодом прошле године. Отказују се или одлажу доласци страних и домаћих гостију, а исто важи и за ђачке екскурзије које се уобичајено реализују у овом периоду. Туристичке агенције већ упозоравају на смањено интересовање за летовање због неизвесности и страха, па постоји опасност да туристичка сезона буде знатно „мршавија” него претходних година.
-То није само проблем хотелијера већ свих компанија у њиховом ланцу добављача – од произвођача хране до превозника, напоменуо је Чадеж.
Осим логистичких и проблема у планирању свакодневног пословања, отказаних полазака, заобилажења траса протеста, аутобуски превозници се суочавају и са мањим бројем путника. Број путника, било да је реч о запосленима, ученицима или студентима које су раније редовно превозили, код неких је мањи и за више од 40 одсто. Са смањеним поруџбинама, мање посла је и за оне који превозе робу. Чак 57 одсто компанија из сектора трговине већ осећа негативне ефекте – пад промета од 10 до 40 одсто, показала је анкета ПКС.
-Због бојкота нису само велики трговински ланци у проблему. Осеку купаца, мању продају, ниже приходе и зараду већ бележе и мали трговци и други мањи бизниси којима је сваки динар важан. Било зато што се налазе на трасама протеста, било због претњи демонстраната и притисака да затворе радње. И то не само продавци хране већ и фармацеутских производа, одеће и обуће, намештаја… Ово се односи и на трговине на мало, велетрговине електричним апаратима, санитарном опремом, грађевинским материјалом. Како примећују трговци, у околностима неизвесности људи купују само оно што се мора, објашњава Чадеж и напомиње да штету трпе и добављачи – трговински ланци сада мање наручују нове количине робе.
-У последње време се догађа да трговачки ланци смањују или отказују поруџбине – од меса, млека, уља и меда, преко кафе, чаја, зачина и других потрепштина, до кућне хемије, истиче председник ПКС. Како оцењује, то је на дужи рок опасно и неодрживо, јер улазимо у зачарани круг, у зону из које ћемо што дуже траје све теже изаћи.
-Из привреде стижу назнаке неликвидности и проблема са наплатом међусобних потраживања, што нам се није догађало ни током короне. Упозоравајуће је да успоравају и грађевинске компаније и произвођачи грађевинског материјала, који су увек били покретач раста. Негативне ефекте по пословне резултате пријављује трећина испитаних, а мање или веће проблеме готово све од 45 анкетираних компанија из овог сектора, указао је саговорник Политике.
Осим дневних техничких и логистичких проблема, попут допремања материјала на градилишта, које превазилазе како знају и умеју, грађевинске компаније, преноси Чадеж, месецима чекају на расписивање очекиваних тендера и најављених јавних набавки, на наплату већ завршених послова. Такође, успорене су и административне процедуре за прибављање потребне документације. Тражња за становима пала је код неких компанија и до 70 одсто. Започети радови се завршавају, али мало је оних који се усуђују да почну изградњу нових зграда.
Председник Привредне коморе Србије посебно упозорава на недопустиве ситуације као што је она у којој се нашао један произвођач грађевинског материјала са југа Србије, значајан извозник, цењен код партнера у земљи и иностранству. Група грађана, окупљених на таласу протеста и штрајкова, упркос уредним налазима инспекције, прети блокадом рада фабрике, због наводних еколошких проблема.
Готово сви сегменти прерађивачке индустрије, према речима Чадежа, уз све проблеме због смањене тражње на иностраном тржишту, сада су принуђени да носе и терет тренутне друштвене кризе у нашој земљи. Примера ради, према наводима из анкете, 63 одсто испитаника из сточарске производње и пратеће прерађивачке индустрије одговорило је потврдно на питање о негативним ефектима збивања на домаћем терену. Осим пада прихода од извоза за око 20 одсто, указују на смањен промет и до 30 одсто, застоје у транспорту, успорену пословну комуникацију са институцијама… Пад домаће продаје и те како осећа и око 20 одсто компанија из области биљне и прехрамбене индустрије, и то не само због бојкота трговина. То се посебно односи на кондидоре, чији су велики потрошачи деца, која нису ишла на наставу, и фирме које, на пример, ужинама снабдевају школе. Уз то, због збивања на улицама, више иностраних партнера, са којима су већ договорили послове, одустало је, бар за сада, од доласка ради потписивања уговора. И 65 одсто испитаника из текстилне индустрије навело је да осећа негативне ефекте у пословању – кроз смањење обима посла, услед пада продаје у својим малопродајним објектима и трговинама које снабдевају, чак и до 50 одсто, тешкоћа у наплати, задршке пословних партнера из иностранства.
Металска, електро, индустрија гуме и пластике, највећи извозници српског прерађивачког сектора, и без онога што се последњих месеци дешава у земљи, већ имају довољно проблема због смањених поруџбина европских произвођача аутомобила. Сада се, како указују резултати анкете, суочавају и са падом продаје на домаћем тржишту од пет до 20 одсто, зависно од компаније. Међу њима су и домаће, али и стране фирме. Смањују обим производње, број запослених, неке најављују и затварање погона у Србији.
Није поштеђена ни креативна индустрија. Празни биоскопи, мање реклама и до 40 одсто, одлагање и до 50 одсто инвестиција због безбедносног ризика. То су само неки од проблема које су компаније из овог сектора навеле у анкети Привредне коморе Србије.
Пословично оптимистични, флексибилни и сналажљиви домаћи привредници тешко одустају од својих планова – чак 74 одсто њих верује да ће се ситуација брзо нормализовати и да ће упркос свему реализовати планиране инвестиције. Међутим, има и оних који су доведени пред зид. Инвестиционе планове, улагања у објекте, опрему, превозна средства ставили су по страни, одустали или одложили – док се ситуација не смири. Највише их је, према наводима из анкете, у туризму (46 одсто) и саобраћају (28 процената) али и међу грађевинарима који ће нове зграде почети да подижу „када се све смири”, у међувремену чекајући и „пратећи развој ситуације”.
-Већина домаћих и страних инвестиција су на ’он холд’ режиму – чекају или паузирају. Али и чекање већ производи штету, не може све да се надокнади. Странци, који до сада нису овде инвестирали, а имали су намеру, љубазно кажу ’извините, сачекаћемо, јер протести су унели пометњу’. Тако ми је пре неки дан написао један јапански произвођач гума са којим смо разговарали о доласку у Србију. Таквих је 25–30 одсто међу компанијама са којима су вођени преговори. Они који су овде већ присутни и загазили су у пројекте настављају да их реализују, уз сву неизвесност и ризик који у свакој земљи за улагаче доносе овакве неприлике, објашњава Чадеж.
А шта у случају нежељеног сценарија? Шта ако се одужи тренутно стање? У случају да се ситуација у друштву не реши или настави, каква су очекивања привредника, како ће то утицати на њихово пословање у наредних од три до шест месеци једно је од питања из анкете.
На ово готово половина анкетираних компанија није имала дилеме – очекују даљи пад пословања са свим последицама које то носи – све до смањења плата и отпуштања радника. Најмање оптимистични су они који већ сада осећају најдиректније и највидљивије проблеме – туризам, трговина и грађевинарство. У том случају, трговци процењују додатни пад промета, између 20 и 30 одсто. Грађевинари страхују од смањења радова, посебно на објектима које финансира држава, на чијим пројектима су последњих година највише радили.
-У најкраћем, овакво стање је за привреду – недопустиво и узнемиравајуће. Посебно када сви знамо да је терет „увезених“ проблема већ довољно тежак и када чак 45 одсто анкетираних компанија и даље рачуна на озбиљне изазове споља, на које не можемо да утичемо. Од мањих поруџбина и мање нових уговора, суженог простора за отварање нових тржишта, преко раста цена сировина и других улазних трошкова, затварања погона у земљи и иностранству компанија чији су добављачи, па све до глобалног тарифног рата. Због свега набројаног, на крају крајева највише испаштају мање економије, закључио је председник Привредне коморе Србије.
Извор: Политика
The post ПАД ПОСЛОВАЊА У ПРИВРЕДИ appeared first on Radio Dunav.
