Izvor: Gradnja-Online.com, 19.Okt.2012, 10:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zadužbina Đoke Vlajkovića

Vrednost izvoza Srbije u 1881. godine iznosila je 40 miliona dinara, a imovina Đoke Vlajkovića 5 miliona. Čovek sastavljen iz potpuno različitih ličnosti: smeo vojnik, oficir koji se ne kocka, pametan ulagač kapitala. Ostavio je u kešu samo 3.000 dinara. Ostatak do pet miliona su činili placevi na današnjem trgu Nikole Pašića, četiri kuće i nekoliko placeva na Vračaru. Imovinu je ostavio ženi i sinu, a po njihovoj smrti „Učenom društvu u Savetu velikoškolskom da zajednički rešavaju“. Još nešto u testamentu osvetljava njegovu ličnost – Đoka Vlajković je imao i ćerku, kojoj skoro ništa nije ostavio i koja je umrla u bedi. Surovo patrijarhalan čovek, a veliki donator Univerzitetu: kakav paradoks. Posle smrti Vlajkovićeve udovice, Univerzitet daje nalog da se sva imovina proda i da se sazida zgrada. Posao projektovanja i gradnje je obavio čuveni Milan Sekulić. Počeo je sa gradnjom 20.septembra 1931. godine, a radove okončao 15. avgusta 1932. godine. Zgrada Zadžbine je imala talasastu fasadu, s izraženim doksatima na uglu, prema Agrarnoj banci, današnje zdanje Ministarstva kulture. Posle Drugog svetskog rata, Agrarnoj banci, odnosno zgradi Komiteta, dozidan je sprat, kao i Zadužbini – i zgrade su slepljene, napravljeno je fasadno platno. Godine 1957. Zadužbina dobija još dva sprata i potkrovlje, kako bi se krov nivelisao sa susednom zgradom bivše banke, čiji su spratovi viši. Tako je dobijen današnji izgled.

Nastavak na Gradnja-Online.com...