Izvor: Politika, 24.Feb.2010, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah od gubitka stana
Kašnjenje u otplati rata manje je od jedan odsto ukupnog broja odobrenih stambenih kredita
Više od 70.000 građana Srbije uspelo je da u poslednjih nekoliko godina do krova nad glavom dođe putem bankarskih stambenih kredita. I pored teškoća i globalne besparice, svakom je ipak slađe da banci plati mesečnu ratu za život u svom, nego da novac „krcka” za kiriju u tuđem stanu. Kako se ovi krediti dugo otplaćuju teško je predvideti sve teškoće na mučnom, krivudavom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i dugom putu otplate. Poslednji primer turbulencije dinara na dole, čime je rata kredita uzetog u evrima automatski poskupela dobar je primer (ne)predvidivih situacija.
Međutim, ako je verovati najnovijim podacima Udruženja banaka Srbije, kada su u pitanju naši građani redovnost u otplati najveća je upravo kod stambenih kredita. Cifre su jasne: kašnjenje u otplati rata manje je od jedan odsto ukupmnog broja odobrenih stambenih kredita!
Drugim rečima, kreditni dužnici svesni su da sa otplatom stambenog kredita nema šale i da je ulog u slučaju neplaćanja rata veliki. Mogućnost gubitka stana snažan je motiv da se ugovorene obaveze izmiruju na vreme. Disciplinu građana potvrđuje i Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije:
– Ovde je docnja manja od jedan odsto, ali to je sasvim razumljivo zbog mogućeg aktiviranja hipoteke. Kod stambenih kredita je i najmanji iznos kašnjenja.
Banke i nisu tako surove kada je reč o onima koji ne izmiruju obaveze. Naš sagovornik kaže
– Nije interes banke da odmah po svaku cenu izvrši naplatu i „uguši” klijenta već da iznađe rešenje u obostranom interesu. Naravno, ako rešenja ipak nema, a ako su građani u pitanju, onda se aktiviraju mehanizmi osiguranja, menica ili hipoteka u krajnjem slučaju – pojašnjava Dugalić.
Prema njegovim rečima poslednjih meseci je primetan porast tražnje ostalih kredita – ali najviše kredita za refinasiranje, što opet puno govori o tome da građani pokušavaju da umanje svoja mesečna zaduženja .
I u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) nude slično pojašnjenje na pitanje šta se dešava u slučaju kada klijent prestane sa servisiranjem kredita banci.
– Banka u ovakvim situacijama a u dogovoru sa klijentom može na određeno vreme da odloži rok otplate kredita, to jest da predloži njegovo restruktuiranje. U dogovoru sa klijentom banka se opredeljuje za ovakav vid rešenja kada se ustanovi da klijent samo privremeno nije u mogućnosti da na vreme izmiruje svoje obaveze oko otplate kredita, ali da će u skorije vreme ponovo biti platežno sposoban. Međutim, ukoliko banka i klijent ne postignu dogovor oko odlaganja roka otplate kredita odnosno restruktuiranja, odnosno ako klijent i nakon odlaganja roka otplate nastavi da neuredno ispunjava obaveze prema banci, sprovodi se prodaja nepokretnosti u postupku predviđenom odredbama Zakona o hipoteci ili Zakona o izvršnom postupku. Posle toga se iz sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti namiruju potraživanja banke i RS ukoliko je u pitanju subvencija.
-----------------------------------------------
Kritično između četvrte i sedme godine
Teško je naći precizan podatak o broju oduzetih nekretnina zbog neizmirivanja kreditnih obaveza, ali nezvanično, provejava brojka od oko 60 stanova. Banke nerado izlaze sa ovakvim informacijama, i stiče se utisak da se svi akteri stambenog zajma trude da do poslednjeg čina i ne dođe. Razlozi za neredovnu otplatu uglavnom su smanjena primanja, kašnjenje plata, gubitak posla, povećanje vrednosti evra i švajcarskog franka za koje su vezani stambeni krediti. Eksperti napominju da kritični period u otplati stambenog zajma nastupa između četvrte i sedme godine.
Saša Marić
[objavljeno: 29/01/2010]
.jpg)
