Izvor: Politika, 15.Okt.2010, 10:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šarmantni velegradski „džep”
Neiskorišćeni prolazi, livade i napuštena mesta mogu da budu igraonice, parkovi i mesta za okupljanja
Prolazi među novobeogradskim i drugim blokovima, napuštena zarasla livada puna smeća i izvor zaraza, zaboravljeni parkinzi ili neobjašnjive ledine iza zgrade – samo su neiskorišćeni prostori.
To tvrdi Mirjana Jovanović, apsolvent pejzažne arhitekture, kao jedna od autorki projekta „Urbani džepovi Beograda”, koji su studenti napravili na poziv potpredsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vlade Božidara Đelića da se uključe u planove održivosti i razvoja Srbije. Predstavljanjem projekta u starom magacinu ispod Brankovog mosta, pretvorenom u kulturni centar „Grad”, otvoren je prvi beogradski Festival cveća.
– Nedopustivo je da se razvijaju divlje deponije u današnjem Beogradu, čiji je jedan od glavnih deficita upravo prostor. Napušteni prostori su traćenje gradskih resursa. U drugim velikim gradovima sveta čini se sve da se iskoriste ti mali međuprostori. To je zajednički interes. Jer, sređujemo svoje okruženje, ujedno opštinska zajednica uređuje i iskorišćava sopstvenu sredinu uz pomoć zainteresovanih građana, a unapređuju se ekološki uslovi života u velegradu, kaže Jovanovićeva.
Današnji tempo života ostavlja malo vremena za ljudske kontakte. Uređenje zajedničkih prostora kao vežbaonica, parkova ili igrališta, stvara mogućnost za druženje. Može da se napravi i klub. Ako se još građani udruže na uređenju, za opštine je to ogromna ušteda zbog čega bi, zaključujemo iz ove priče, valjalo da podstiču trend „šarmantnog džepa”.
Osim higijene prostora, čišćenje, čupanje opasnog korova i ozelenjavanje sigurno će doprineti zdravijem disanju u vašem naselju. Masovno uređenje „džepova” dovelo bi do poboljšanja mikroklime, pa onda i gradske klime. Ujedno, osvetljavanjem i čišćenjem neuglednih prolaza, poboljšava se bezbednost naselja. Postaju idealna mesta za promenu odnosa prema okruženju, samom sebi i načinu života.
Čuvamo zdravlje i štedimo novac, stvarajući novi identitet prostora. Svi stanari u Beogradu koji su do sada uredili deo naselja ili zgradu, ističu to kao svoj ponos. Jer, dali su svoj pečat gradskom mestu.
Taj pečat, kažu arhitekte, zavisi od potreba stanara. A kad „džep” postane privlačna turistička tačka, znatno se poboljša i finansijski i društveni život nekog kraja velegrada.
Redosled uređenja džepa, po ovom beogradskom projektu, takav je da opština raspisuje konkurs (bilo na svoju ili inicijativu stanara) i anketira žitelje naselja, na osnovu čega se sazna koliko je zainteresovanih i kako ko može da doprinese – novcem, materijalom, alatom, radom…Nakon ankete, pejzažni arhitekta raspoređuje namene i sadržaje prostora čije uređenje, dakle, mogu finansirati opština, privatne firme, skupštine stanara, ali je neophodno odrediti doprinos svakog komšije „šarmu džepa”, naglašava se u projektu.
Jer, ako se građani uključe u sve faze nastanka novog odmarališta, od projekta do nastanka, ako rade na njemu, odnosiće se prema tom kutku kao prema sopstvenom stanu. Ukoliko žele da učestvuju u radovima, valja im obezbediti i alat i mini edukaciju. Kasnije se pravi i anketa koliko je „džep” uticao na poboljšanje vašeg života, kako bi se ovim iskustvom vodili sugrađani i susedi.
Procenjeno je da za dobro uređenje jednog većeg „džepa”, od 200 kvadrata, sa sadnjom drveća i postavljanjem, klupa, treba izdvojiti 300.000 dinara. Po projektu „Delte” u Beogradu su zasad uređivana unutrašnja dvorišta kojima stari deo našeg glavnog grada obiluje. Bez mnogo novca stanari su dobili živopisne baštice i mesta okupljanja koja sami sređuju, rekreirajući se. Za penzionere ispao je to odličan posao, za zaposlene odmor. Na Karaburmi, penzioneri su se ujedinili i napušteni parking „vratili” u nekadašnji park, a sad i stanari okolnih zgrada počinju da razmišljaju kako da dobiju kutak za odmor i druženje – jeftiniji od odlaska kolima negde i mnogo lakši od čekanja gradskih autobusa da biste došli do parka.
Mirjana Nikić
objavljeno: 15/10/2010
