Izvor: Blic, 02.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo građevinci biraju posao
Samo građevinci biraju posao
MORAVIČKI OKRUG - Završila sam Agronomski fakultet pre više od 10 godina i od tada sam se javljala na desetine konkursa. Obično je već neko bio zaposlen, a konkurs objavljen forme radi. Mnoge moje kolege zaposlile su se preko partijskih linija, a ja nisam ni u jednoj stranci - priča nezaposlena Milijane Martać (38) iz Čačka.
Milijana nije samo pasivno čekala posao. Kaže da je radila po raznim prodavnicama, ali bez prijavljivanja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Odlagala sam i udaju, nadajući se da ću posao dobiti u drugom gradu, ali ništa od toga. Od pre pet godina sa suprugom, takođe nezaposlenim, njegovom porodicom i sinom živim u selu Rajac i tako odrađujem svoj pripravnički - navodi Milijana.
Ova priča Milijane Martać dobro odslikava koliko je u Moravičkom okrugu trnovit put do zaposlenja. Ipak, Milijana kaže da još nije izgubila nadu da će jednog dana naći zaposlenje u svojoj struci, ali priznaje da je nade sve manje, kao i kod mnogih od 16.968 nezaposlenih Čačana koliko se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
U čačanskoj opštini suficitarne su sve metaloprerađivačke delatnosti, jer je veliki broj radnika u 'Ceru', Fabrici reznog alata, 'Slobodi', 'Tehnosu' ostao bez posla. U Ivanjici su u najgoroj situaciji tekstilci, zbog lošeg stanja u velikim preduzećima - 'Javoru', 'Proleteru', ITI-ju.
Do posla teško mogu doći medicinske sestre opšteg smera, grafičari, automehaničari, ali i trgovci jer posao u trgovinama prihvataju i oni sa fakultetskom diplomom. Od fakultetski obrazovanih najteže je agronomima kojih je najviše, a veoma je mala tražnja, dok su pravnici i ekonomisti u nešto boljoj situaciji jer je i ponuda poslodavaca veća.
Obeshrabruje i to da, sa izuzetkom Gornjeg Milanovca, nema velikih investicija u proizvodinim i industrujskim granama, kao ni nekih ozbiljnijih najava novih ulaganja u industriju, pa samim tim i otvaranja većeg broja radnih mesta. Branko Milojević, sekretar Veća Samostalnog sindikata u Čačku, kaže da je pre desetak godina samo u Čačku bilo zaposleno više od 40.000 radnika, od čega čak 14.000 u metalskoj grani, ali potpuni krah privrede ostavio je mnoge bez posla.
S druge strane, deficitarni su i veće šanse da se zaposle imaju psiholozi, inženjeri i arhitekte, farmaceuti, profesori fizike, inženjeri poljoprivrede (zaštita bilja), zavarivači, pekari... U najboljoj situaciji su građevinci, jer gotovo da nema dela opštine Čačak u kome se nešto ne gradi ili dograđuje. Posebno velika potražnja je za zanatlijama svih vrsta - tesara, montera, zidara, keramičara, molera...
- Postoji i fiktivna nezaposlenost građevinaca, koji radije rade za nadnice od 50 evra, nego da primaju redovne plate od po 15.000 dinara. Veliki broj građevinaca iz našeg okruga odlazi u Crnu Goru, dok mi imamo nedostatak ove radne snage - kaže za 'Blic' Saša Obradović, direktor filijale Službe za zapošljavenje u Čačku.
Despot Rajičić, vlasnik preduzeća 'Proinvest', potvrđuje da u građevini nedostaju majstori i zanatlije i kaže da je zbog toga veliki broj Crnotravaca zaposlen na gradilištima u Čačku.
- Obično primimo nekvalifikovanog radnika, koga drugi majstor obučava, ali se tako zaista gubi na vremenu. Mi nemamo nadničare, a u sezoni radnike nalazimo preko podizvođača, sa kojima imamo jednu vrstu ugovora - kaže Rajičić.
U Čačku su prošle godine više od 600 osoba zaposleno u novootvorenim trgovinama 'Intereksu' i 'Merkatoru'. Svoju šansu mnogi vide u pokretanju sopstvenog biznisa uz pomoć sredstava koja daje Nacionalna služba za zapošljavanje (od 90.000 do 150.000 hiljada dinara). Sličan projekat sprovodila je američka organizacija 'Acdi-Voca', a čačanska opština odnedavno je raspisala konkurs za dodelu bespovratnih sredstava. Iz budžeta je izdvojeno četiri miliona dinara, a Darko Grbović, gradski menadžer, najavio je da će od septembra projekat biti proširen i da će biti izdvojeno još više novca.
Vesna Trtović
