Izvor: Gradnja-Online.com, 29.Okt.2012, 11:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Restauracija Spasićevog pasaža

Veliki srpski i beogradski trgovac i dobrotvor Nikola Spasić celokupnu imovinu ostavio je domovini, ali neke od njegovih zadužbina nisu u najboljem stanju. To je posebno vidljivo u slučaju pasaža u Knez Mihajlovoj 33. Prošlo je tačno sto godina otkako su završeni dekorativni radovi u pasažu zgrade, koju je projektovao čuveni arhitekta Kosta Jovanović. Fond Nikole Spasića svojevremeno je imao više sredstava nego Nobelov fond, pa je neverovatno da je danas to potpuno nepoznat kulturno - istorijski spomenik i to u veoma lošem stanju. Zgrada u kojoj se nalazi izgrađena je u stilu secesije 1889. godine, a na početku Balkanskih ratova, stalo se sa ukrašavanjem pasaža. Nikola Spasić je umro na Krfu 1916. godine, a briga o zadužbini poverena je njegovoj trećoj supruzi Anastasiji Spasić. Cela ideja oko pasaža, zajedno uz onaj u Knez Mihailovoj ulici 19, čiji je autor Nikola Nestorović, je da spoji stari orijentalni deo Beograda oko Zelenog venca s modernim evropskim centrom. Preko drugog pasaža povezan je s Obilićevim vencem i nekad je zaista mogla da se oseti promena kad se tim putem prelazilo iz jednog kraja grada u drugi. Iako je fizička razdaljina beznačajna, prelazak iz istočnjačke kulture u zapadnu je najznačajniji detalj, jer najbolje opisuje duh Beograda tog vremena.Konzervacija i restauracija pasaža ne znači samo obnovu starog sjaja umetnosti secesije početkom dvadesetog veka u srpskoj prestonici, već i oživljavanje prostora Zadužbine. Rekonstruisana pjaceta biće i pozornica za muzičke i likovne sadržaje iz koje dalje može da se uđe u radionice starih zanata i drugi prolaz, koji će da se adaptira u galeriju. Sadašnji klub privrednika biće mala galerija i prostor za prezentacije, a zajedno činići spoj različitih kultura i sadržaja. Kuća u Knez Mihailovoj ulici 33 nekad je bila porodična kuća Nikole Spasića, srpskog trgovca i predsednika Beogradske berze i Prometne banke. Iza sebe je ostavio nekoliko zadužbina, kao i celu imovinu, koju je zaveštao domovini, uz uslov da mu se ispuni želja da krst na Hramu Svetog Save bude napravljen od sredstava iz njegove zaostavštine.Ta želja mu, međutim, nije ispunjena. Pravi je paradoks da je ova zadužbina pretrpela najveća oštećenja za vreme austrijskog bombardovanja Beograda 1914. godine.

Nastavak na Gradnja-Online.com...