Izvor: Politika, 28.Jan.2011, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Masoni na Kalemegdanu?
Ko je sagradio zdanje sa belim stubovima ispred Sahat kule na Kalemegdanu i u koju svrhu, još uvek nije razjašnjeno. Da li neki istoričari pogrešno tumače arhitektonske ukrase?
Kontroverzna zgrada!? Da ovaj epitet nije izlizan u svakodnevnoj upotrebi, bio bi odgovarajući za početak priče o Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu. Kada je ova zgrada sa belim stubovima sagrađena manje je važno i skoro uopšte nije sporno. Pretpostavlja se da je podignuta krajem 18. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veka. Ucrtana je na jednom turskom planu iz četrdesetih godina 19. veka. Zgradu je ovekovečio i fotograf Anastas Jovanović, 1867. godine. Kao i danas, vidne su odlike turske arhitekture, ali se smatra da predstavlja prelaz od balkansko-turskog ka evropskom graditeljstvu.
Sporna je svrha s kojom je zgrada napravljena. Na zvaničnom portalu Prirodnjačkog muzeja pominje se turska karta Kalemegdana na kojoj je „sporno” zdanje ucrtano kao karaula. Sastavljač muzejskog sajta proširuje pojam karaule objašnjenjem da je služila za smeštaj straže koja je čuvala glavni prilaz tvrđavi iz pravca Stambol kapije. Ni slova o drugačijem viđenju prostorija u kojima je upravo izložba o čaju. Neki drugi ljudi iz Beograda, hteli bi da u „karauli“ bude nešto drugo izloženo, i ne samo izloženo nego i da zdanje bude sasvim drugačije namene.
Još 2003. godine delegacija masonske lože Pobratim, iz Beograda, ostvarila je kontakte sa muzejskim zvaničnicima. Beogradski masoni su se pozvali na istorijat svog reda, u kojem zdanje sa belim stubovima zauzima ishodišno mesto. Masoni su tražili da im se zgrada ustupi za obavljanje rituala, jer je zgrada, u stvari, njihova.
Naravno da nema nikakvih tapija, ni čvrstih dokumenata. Predanje je sačuvano u masonskim krugovima preko 200 godina. A po tom predanju, na Kalemegdanu je početkom 19. veka radila masonska loža „Ali koč“. Veliki majstor je bio Turčin, a „braća”, članovi reda, nacionalno mešani: najviše Turaka, ali i Srba, i poneki stranac na privremenom radu u Beogradu. Veliki majstor Mustaf-paša, zvani „srpska majka”, ustanički vođa Janko Katić, kasnije je starešina Mehmed Said Ismail, sekretar lože Toma Vučić-Perišić. Kao članovi Ali koča u masonskim krugovima Beograda, pominju se i Petar Ičko, braća Čardaklije, što sve nije potkrepljeno dokumentima, ali legenda je legenda.
Ono što je masonima značajnije su simboli utkani u arhitekturu zdanja na Kalemegdanu. Po tim „tajnim” znacima oni bezgrešno prepoznaju slobodnozidarski rukopis. Neki od masonskih znakova laičkom oku su nevažni. Do ulaza vodi pet stepenika koji simbolizuju broj koraka kojima članovi pomoćničkog stepena ulaze u hram. Na frizu je ucrtano pet ravnostranih trouglova, koji su masonski simbol prvog reda, označavaju ravnotežu i sklad božanske prirode sveta. Unutrašnji raspored, po slobodnozidarskom tumačenju, namenjen je njihovom ritualu. Glavna prostorija je pravougaonog oblika, postavljena je u osi sa ulazom, predstavlja hram, centralno mesto, na kojem sedi Veliki majstor, okrenuto je istoku. Sa strane su dve pomoćne prostorije. Jedna služi za smeštaj regalija – ritualnih predmeta, a druga je „soba izgubljenih koraka”, namenjena kandidatima.
Šta je istina, možda će se saznati jednog dana, kada se otvore arhive tajnih službi iz turskog vremena, da parafrazimo tekući rečnik politike. Do tada nam se čini, da se odgovor krije u estetici: ova zgrada je suviše elegantna da bi bila napravljena da samo bude karaula.
Nenad Novak Stefanović
objavljeno: 26.01.2011.
