Izvor: Politika, 26.Apr.2011, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dom trgovca Božića
Građevina iz prve polovine 19. veka redak je primer srpske arhitekture posle vekova osmanlijskog stila
U Jevremovoj ulici na Dorćolu, dvorište dele Vukov i Dositejev i muzej Pozorišne umetnosti. Nalaze se u kućama koje oslikavaju osmanlijski stil i začetke novog doba srpske državnosti. Turska kuća je podignuta sredinom 18. veka, a porodični dom trgovca Božića skoro sto godina kasnije, 1836. Božićeva kuća nije podeljena zasebnim ulazima na muški i ženski deo, haremluk >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i selamluk, što već dovoljno govori o ravnopravnijoj ulozi žene u srpskoj porodici. I dalje je muškarac neprikosnovena glava porodice, ali može da ima samo jednu ženu pod porodičnim krovom.
Ulaz u tursku kuću je zavučen u dvorište, dok je trgovac Miloje Božić ulazio u svoj dom pravo s ulice, čak je ispred ulaznih vrata podigao trem s timpanonom, da bi još više naglasio vezu svoje privatnosti sa javnim životom tada glavne ulice u Beogradu. Tada – posle Carskog hatišerifa, 1830. godine.
Ono što je slično sa turskom kućom je divanhana. Užitak sedenja u prostoriji isturenoj prema dvorištu, punoj svetla, pretrajao je od osmanlijskog vakta. Divanhana u Božićevoj kući se nastavlja na četvrtasto predsoblje iz koga se ulazi u bočne sobe, tako da kuća deluje prostrano i svetla je. Još jedan detalj je sličan sa turskom kućom: niski ragastovi sobnih vrata. Visina – 180 santimetara. Poznavaoci kažu da su ljudi tog vremena bili niski, u proseku 165 santimetara i da o tome govori i visina ragastova, ali socio-etnolozi su drugačijeg mišljenja: ko prilazi domaćinu, ipak, treba malo da se savije. Tek toliko da se zna da u Božićevoj kući niko nije viši od njega.
A na ulju Jovana Popovića iz 1841, trgovac Božić je stamena ličnost, marcijalan balkansko-rodopski muškarac. Na licu mu se vidi izdržljivost. Šumadinac iz sela Čumića, kod Kragujevca, vlasnik šume Žirovnjača. Kada su otkopavani temelji njegove kuće, kaže Momčilo Kovačević, urednik u Muzeju, otkrili su gvozdene profile visoke 25 santimetara, koji su uvezani kao gvozdeni kavez u temelju. Ojačali su kuću podignutu na padini, ispod koje je jurilo nekoliko podzemnih potoka.
Do čvrstine je Božić naročito držao, u podrumu su zidovi debeli metar i osamdeset. Spoljna površina kuće iznosi 240 kvadrata, dok je unutrašnja 210, što će reći da na zidove otpada 30 kvadratnih metara.
Sve može da izdrži ta kuća, kao i njen gazda. Istrpeo je da mu se knez Miloš nametne u poslu kao ortak i da nezasluženo uzima veći deo zarade, a istrpeo je i da mu se umeša u porodični život. Naredio je da se Božićeva ćerka Ruža uda za svog brata od tetke Topalovića! I bi tako. Knjaževska se ne poriče.
Ali ni Božićeve pare nisu mirovale – pomagao je dolazak Aleksandra Karađorđevića na presto. I kada se to dogodilo, uživao je u miru, no, kad se Miloš povrati u Srbiju nastali su crni dani za celu porodicu. Kuća je prodata trgovcu iz Skoplja Risti Hadži Popoviću, a trag porodici Božić se gubi u dinastičkom i ratnom tumbanju Srbije.
U ovoj kući je živela moja čukunbaka, Malamatea Barbarosa, koja se u Skoplju sa 14 godina udala za dvadeset četvorogodišnjeg Ristu, udovca s dvoje dece. Išla je s njim i na hadžiluk preobučena u muškarca, i posle toga su svom prezimenu Popović dodali hadžijsko zvanje, kaže nam Slobodan Jovanović, koji posle povratka iz Švajcarske, živi u obližnjoj Francuskoj ulici, mada mu je srce ostalo u Jevremovoj. Doneo je bakin portret u ulju i drži ga na stolici dok priča o istorijatu Božićeve kuće.
Nenad Novak Stefanović
objavljeno: 22.04.2011.
