Izvor: YU-Build.rs, 14.Jul.2015, 00:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

20 godina stanice Vukov spomenik

Izgradnja želežničkog stajališta kod Vukovog spomenika pokrenuta je još davne 1988. godine, kada je krenulo projektovanje jedne od najdubljih železničkih stanica u Evropi. Projekat u sklopu novog železničkog čvora trebalo je da bude najvažnije stajalište u centralnoj gradskoj zoni, kako po postojećim tako i prema budućim linijama gradsko prigradske železnice.

Iako je u sistematizaciji ovaj objekat samo stajalište, ono je po svemu ostalom prava stanica. >> Pročitaj celu vest na sajtu YU-Build.rs <<

Do 1988. godine završeni su vračarski tuneli, kao dve odvojene cevi prečnika 7.5 metara na razmaku od 22 metra, pa je sve bilo spremno da krene izgradnja stajališta. Autor urbanističkog i arhitektonskog rešenja podzdemne stanice Vukov spomenik je Dr arh. Mirjana Lukić, a u razradi rešenja učestvovali su i arhitekte: Z.Bojović, D.Radivojević, Z.Đorđević, M. Kovačević i drugi. Usvojeno rešenje urađeno je prema najvišim standardima, pre svega koristeći franscuska iskustva i propise za ovakve objekte. Građevinski projekat stanice je delo inženjera CIP-a. Tokom 1989. postavljen je kamen temeljac za ovaj monumentalni projekat, a “Beograd čvor” kao nosilac projekta i “Energoprojekt” kao izvođač kreću u realizaciju prve faze. Izgradnja stanice trajala je do 1995. godine kada je 7. jula svečano otvorena i uključena u mrežu.

Radovi su prvo otvoreni na izgradnji peronske platforme, koja se u ovoj stanici nalazi na dubili od 40 metara. Radovi na peronima su trajali do 1990. godine, a između tunelskih cevi izgrađena je centralna putnicka platforma širine 18m i dužine 75m, dok su bočni peroni ukupne dužine 225 metara a ukupna površina peronske platforme 2.500 kvadrata. Izgradnja vestibila na tri nivoa, uključujući tehničku etažu i galeriju ukupne površine 5.400m2 počinje 1991. godine. Nakon toga usledilo je probijanje kosog tunela koji danas eskalatorima spaja perone i vestibil. Kosi tunel dugačak je 60 metara, a za njega su stigli posebno naručeni eskalatori iz Rusije koji putnike prevoze do perona za 90 sekundi. Izgradnja je finalizovana radovima na enterijeru i uređenju površinskog parka. Takođe stanica poseduje komercijalni centar ukupne površine 2.500m2 kao i podzemnu garažu za 100 vozila površine 4.500m2

Stanica “Vukov spomenik” nije samo građevinski poduhvat vredan poštovanja, već i primer vrhunske arhitekture i izvedbe. Enterijer je izveden najkvalitetnijim materijalima, a ambijent obogaćuju brojna umetnička dela. Podzemni deo, stanice, vestibil i galerija, uređeni su i umetnički obrađeni u duhu tradicije i Vukovog dela, po predlozima Mirjane Lukić. Na donjem peronu nalazi se reljef u bronzi vajara M.Stamenkovića i M.Savića, kao i na galeriji iznad vestibila, "Beograd od vremena Despota Stefana". Dva portala prema poslovnom centru, u vestibilu, obložena su ćiriličnim slovima u belom mozaiku, vajara B.Bekrića, a reljef od poda do plafona, od nerđajućeg čelika, naspram silaza u kosi tunel delo je vajara K. Milunovića. Donji peroni, vestibil i galerija, obrađeni su od svetlo do tamno sivog, crnog i crvenog granita; obrada enterijera prof. arh. M.Pališaški. Rešenje parka na površini delo je J. Gođevac.

I dok i danas posetiocima oduzima dah svojom monumentalnošću, stanica iako projektovana za preko 15.000 putnika na sat nikad nije bila u potpunosti iskorišćena. Delom zato što novi železnički čvor još uvek nije završen, a delom i zbog dugogodišnjeg zastoja u razvoju gradskih linija. Stvari su već sada mnogo bolje; vozovi su pouzdani i imaju pristojan takt, a sve više ljudi koristi voz uviđajući prednosti ovog vida transporta. U perspektivi, ova stanica biće i buduće stajalište prve linije metroa, što će isto imati značajan efekat na iskorišćenost ovog objekta u budućnosti.

Projekat stanice “Vukov spomenik” realizovan je tokom najtežih godina devedesetih, u jeku raspada zemlje i ekonomskih sankcija. Dvadeset godina kasnije ovaj projekat i dalje predstavlja najviši standard gradnje javnih objekata, danas teško dostižan. Međutim, ostaje da nas podseća ne samo na standarde, već i na zaboravljenu snagu domaćih resursa.

Zahvaljujemo se Mirjani Lukić, Beograd čvoru i Energoprojektu na ustupljenom materijalu.



Izvor: Beobuild