Izvor: Press, 21.Okt.2013, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poziv iz Peći
Da li je trebalo to da učini- nikako! Naročito ne iz Pećke patrijaršije, mada je vapaj iz svetinje valjda trebao da da čitavoj šaradi zavetnu dimenziju i pozove na pokornost tu šaku rezevrnih Srba kojih se država seti i potegne samo u slučaju krajnje nužde.
Dakle, krajnja je nužda čim „čovek u crnom“, među superherojima poznat kao Aca Vulin, pohodi Hilandar (i to ne da bi kao Skojevac pozvao monaštvo na samokritiku), a Njegova svetost patrijarh srpski u ulozi Miroslava >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Gavrilovića, crkvenog službenika, jednako služi i Gospodu i gospodinu.
Gospodinu zvanom „Srbija- to sam ja“, trenutno najvećem svetitelju i živom „svecu“ ove parodije na državu, pod čijim je spojenim prstima svod za pravovernike...
Pozvati Srbe s Kosmeta da veselo i svi kao jedan Tačijevu dijagnozu uobliče u državu, isto je što i zamoliti petla da opruži vrat na panj.
Političari (jer politika je kurva, znamo) možda i imaju prava na to, ali duhovni otac - ne!
Morao bi, valjda, biti iznad te plitke vode u kojoj su jasni obrisi nečastivog.
Morao bi, valjda, ako se već izjašnjava ostati dosledan svemu što je dosad zastupao, anatemišiću i briselski i svaki drugi sporazum, jer nije partijski činovnik koji jedno misli, drugo govori, a treće radi.
Trebalo bi da nije, jer pre preuzimanja tolikog (nepotrebnog) tereta na napsni krts, valjalo mu je zaceliti daleko bolnije rane naše svete crkve, a ne zasecati nove.
Čime su, recimo, razvratne i raskalašne vladike zaslužile da ostanu tek šapatom pomenute i skrajnute u senovite zapećke nezasluženog oprosta grehova, jer se ni pokajali nisu?!
Čime je sveštenstvo (ne svo, Bogu hvala) zaslužilo da im se ćuti na tarfiranje vere i Boga?! Jesu li to, da ne znamo postali licencirani operateri između Stvoritelja i nas, pa naplaćuju k'o u romingu?
Čime je, na kraju, Srpska pravoslavna crkva zaslužila da neki imaoci mantija obesmisle vekove kroz koje je svome narodu bila stožer, uteha i spas. Suštinski i istinski!
Pišem li ovo ostrašćen? Bez dileme! Jer kada su Kosovo i Metohija, crkva i srpstvo u pitanju- nisam novinar i sasvim sam ličan, jer mislim da se drugačije ne može!
Izgorim ko voštanica kada u crkvi vidim državu, u državi crkvu, i vetrometinu na kojoj sužnji zbunjeni, preplašeni i pokolebani stoje, ne znajući u koj zbeg da uteknu od vihornih vremena?!
Neće, naravno, ni patrijarh niti vlast pokolebati moju veru, jer verujem u Boga i čoveka. Onog malog, o kojem se više ne izjašnjava niko, niti ga hoće u svoje stado.
Ako crkva i treba da da svoj sud o kakvoj temeljnoj dilemi, neka ne bude tek megafon vlasti, makar i pogrešila.
Jer, Bog prašta, ali čovek, izdan i izneveren sve teže!
Predugo, nažalost, traju vremena malih bogova i palih anđela...
Vera je sve što zaista imamo. Vera u šta god, samo ne u pomisao da ništa nije vredno verovanja.
Nisu oni vredni toga...
Autor: Mihailo Medenica
Pogledaj vesti o: Gavrilovići
