Izvor: Danas, 18.Maj.2015, 10:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulazak u najvišu klasu
Koliko je koštala nova fabrika obuće, koliki je bio njen kapacitet?
Dakle, mora da se ide u premium klasu i specijalizovanu, posebno ovu zaštitnu obuću - za rudarstvo, drvnu industriju, vatrogasce, nuklearna postrojenja, ledene platforme na Aljasci, i za njih smo radili čizme koje trpe vrlo nisku temperaturu...
Vi ste, takođe, sa novom fabrikom ušli i u modnu industriju?
Između ostalog, jer ušli smo praktično u sve segmente: u zaštitnu, sportsku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << modnu, u ono što se zove life style. Zašto smo mi ušli u obuću. Kineska proizvodnja nije bila proizvodnja dobrog kvaliteta, a firme su zadržale brendove. Hanter je zadržao brend a ugasio proizvodnju. Igl je zadržao brend, ugasio proizvodnju, zadržao neki simboličan nivo, možda i iz socijalnih razloga. Trenton je imao u Švedskoj neku proizvodnju, ali oni su ugasili proizvodnju zato što im je jednostavno bilo skupo, a nisu mogli taj kvalitet da dobiju na istoku. Onda se pojavio veliki broj novih firmi koje su ušle u taj segment. Dekalton je na primer ušao u to, jer se u Evropi javio, pored tog modnog dela i taj life style model života. Zahvaljujući Hanteru gumena čizma postaje modni proizvod. Gumena čizna je modni proizvod zadnjih 6-7 godina. Hanter je to skupo platio. Angažovao je najskuplje promotere - Kejt Mos, Saru Parker DŽons, preko milion funti je koštala ta kampanja. U početku je to bio samo trošak, ali kasnije im je to omogućilo da njihova čizma košta 150 evra i da ima kupca. To je imidž, to je snaga brenda. Pa i u Beogradu su se prodavale i prodaju Hanter čizme za 15 ili 18 hiljada dinara.
Vi ste radili za njih?
Da, radili smo za njih. Na kraju 2012. imali smo u rukama narudžbi za 6,5 miliona evra. I stalno su stizale nove.
Vi ovde ulazite u najvišu klasu. Da li vas je brinulo jeste li sposobni za to?
U Tigru je bilo dovoljno znanja da se napravi sve što se traži. A tržište se otvorilo u svim segmentima mimo svih naših očekivanja. U zaštitnom segmentu ga je otvorila kriza, u modnom segmentu je to učinio Hanter preko skupih kampanja i činjenice da je jedan od sedamnaest kraljevskih brendova. Ako se sećate ledi Dajane sa njene veridbe, ona nosi Hanterovu čizmu.
Odakle vama saznanja o svemu tome?
Naš posao je bio da to znamo. Imali smo stručne ljude. Imali smo Marka Trumana koji je bio izuzetno stručan, imali smo u Tigar-Europa stručne ljude i imali smo Tigar-Amerikas koji je sve pratio. To su tri punkta od kojih smo dobijali ključne informacije. Mark Truman je bio direktor prodaje Hantera i direktor Hanter-Amerika kad je Hanter ušao na američko tržište. Bio je u grupi najboljih svetskih poznavalaca obuće, znali su ga svi i u Evropi i u Americi. U tabloidnoj štampi, kad je Tigar stavljen u fokus, pisano je svašta, čak i to da je nepismen. Da li bi jedan Hanter, čiji je jedan od vlasnika lord Sači mlađi, stavio nepismenog čoveka. Kad napravite najveću fabriku na svetu i hoćete da budete u premium segmentu i otvara vam se tom žestinom svetsko tržište, vi ne možete da imate direktora prodaje koji ne zna jezik, koji ne poznaje ljude.
Glavno pitanje DEG-a, pre nego što su doneli odluku o kreditu, bilo je: ko će da vam vodi prodaju. Za njih je taj čovek bio pravo rešenje. Nama su de facto te marketing informacije bile ključne.
Nastavlja se
