Izvor: Blic, 30.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sunce ugrožava lepotu i zdravlje
Sunce ugrožava lepotu i zdravlje
Preterano sunčanje, kao modni trend i način života, dovelo je do dramatičnog povećanja broja obolelih od raka kože. Još dramatičnije je saznanje da sunčanje, s izuzetkom nekih slučajeva, uopšte nije zdravo. Kako onda hiljadama godina nismo primećivali štetne efekte sunčanja? To je upravo tema knjige 'Sunčanje, da ili ne?' Suzane Miljković, specijaliste i magistra kozmetologije, široj javnosti poznate kao autora više originalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kozmetičkih preparata, od kojih su najpoznatiji emulzioni oblici iz kolekcije za zaštitu od sunca 'Sole efekta'. Najnovija naučna saznanja o tome koliko smo zaista ugroženi od sunca, kakve posledice nas čekaju od prekomernog sunčanja i kako da se zaštitimo od sve opasnijeg sunčevog zračenja, autorka knjige učinila je na zanimljiv način, pregledno i sa obiljem stručnih fotografija dostupnim najširem krugu čitalaca. Knjiga se može kupiti u beogradskim knjižarama: Stubovi kulture, Plato, Univerzitetska knjižara, Knjižara SANU, ANT i skriptarnicama Farmaceutskog i Medicinskog fakulteta. Sve potrebne informacije mogu se dobiti od autora: e-mail s.miljkovic@sezampro.yu.
Za čitaoce Blica, u nekoliko nastavaka, donosimo najzanimljivije delove ove knjige.
Kako je moguće da se štetni efekti sunčevog zračenja nisu primećivali tokom hiljada godina ljudske istorije? Šta se to promenilo da je sunce postalo opasno?
Mnogo toga. Napredak civilizacije i tehnološka revolucija, koja grabi u budućnost sve krupnijim koracima, poremetili su prirodnu ravnotežu i ugrozili vitalne strukture čovekove okoline. Najozbiljnija promena je oštećenje ozonskog omotača iznad nekih delova Zemlje, koje omogućava prolazak većoj količini zračenja, izuzetno štetnog za celokupan živi svet. Stalno se povećava i prosečna globalna temperatura, jer su gasovi iz industrije, saobraćaja i drugih izvora, koji zadržavaju prevelike količine toplote, doveli do takozvanog efekta staklene bašte.
U poslednjih nekoliko decenija ljudi su promenili svoje navike i svesno i namerno se sunčaju mnogo više nego pre. Slobodno vreme se koristi za rekreaciju, boravak u prirodi i, obavezno, sunčanje. Često se odmor provodi u udaljenim krajevima sa drugačijom klimom, ishranom i običajima. Primoran da se prilagodi novim klimatskim uslovima, drugačijem ritmu, režimu i vrsti ishrane, kao i preteranom sunčanju, organizam tokom tog, relativno kratkog vremena često nije u stanju da se prilagodi i obezbedi odgovarajuću zaštitu. Zbog toga je mnogo osetljiviji i podložniji štetnim uticajima.
Poslednjih četrdeset godina ljudska populacija je veoma ostarila, naročito u visokorazvijenim zemljama. Zahvaljujući napretku medicine i boljim uslovima života, sve je više osoba starijih od 65 godina. Procenjuje se da će 2000. godina oko 20 odsto populacije biti starije od 65 godina, nasuprot svega 2 odsto, koliko je zabeleženo tokom poslednjih sto godina. Promene na koži izazvane sunčanjem upravo su kod ovog dela stanovništva najbrojnije i najozbiljnije.
Promenila su se shvatanja i nivo saznanja. Nauka uopšte, a tako i medicina i srodne oblasti, mnogo je uznapredovala. Sada je promene u organizmu i na koži mnogo lakše uočiti, tačno dijagnostikovati i, po potrebi, lečiti na odgovarajući način. Opšti nivo informisanosti je viši, a saznanje o problemima su uopšte dobro, a koje koristi dobrobiti čitavog čovečanstva. Zahvaljujući tome, ogromno povećanje broja obolelih od raka kože, pre svega malignog melanoma, uočeno u različitim krajevima sveta navelo je na zaključak o štetnosti prekomernog sunčanja i podstaklo naučnike iz čitavog sveta da se suprotstave ovom negativnom trendu.
Koliko sunčanje ugrožava Vašu lepotu, pa čak i zdravlje?
Danas se već sa sigurnošću zna da su najozbiljniji uzrok prevremenog stvaranja bora, pojave pega i fleka i gubitak svežine i mladalačkog izgleda kože upravo promene koje nastaju pod uticajem prekomernog sunčanja. Pored toga, preveliko izlaganje sunčevom zračenju može biti uzrok i malignih oboljenja kože, koja su sve učestalija u svetu. Upravo zato, dilema sunčanje, da ili ne? postaje sve prisutnija, naročito kada sezona počne i priroda vas izmami iz bezbednih, senovitih prostora.
Pozitivan odgovor na ovo pitanje, već gotovo čitav vek, pokušava da da kozmetička industrija. Veliki broj proizvoda namenjen zaštiti kože od sunca, veštačkom ili ubrzanom tamnjenju kože i slični preparati, rezultat su dugogodišnjih istraživanja i usavršavanja u ovoj oblasti. Saveremeni preparati za zaštitu kože od sunčanog zračenja omogućavaju duži boravak na suncu i stvaranje tamnijeg tena bez opasnosti od pojave opekotina ili drugih neželjenih efekata. Pravilan izbor i primena preparata jedini su uslov da bi se to i ostvarilo. Zato je cilj ove knjige da objasni efekat zračenja i ukaže na potrebu za zaštitom kože, kao i da objasni mehanizme delovanja proizvoda koji se mogu naći na tržištu, kako bi svako mogao da odabere preparat koji najviše odgovara tipu kože i željenoj nameni. Redovna i pravilna upotreba ovih preparata najbolji je način da se što duže sačuvaju svežina i mladalačka lepota kože.
Kako se može definisati sunčanje?
Sunčanje je izlaganje tela, to jest kože, delovanju zračenja koje dolazi sa Sunca, ili iz veštačkih izvora koji to zračenje simuliraju. Postoji svesno, namerno sunčanje, čiji je cilj dobijanje modernog, preplanulog tena. Nesvesno, nenamerno sunčanje se dešava kada zračenje deluje dok radimo, šetamo, vozimo automobil i slično, jer je ono svuda oko nas i često ga je nemoguće izbeći. Nastaviće se
