Izvor: Blic, 16.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Salmonela pronađena i u čokoladi
Salmonela pronađena i u čokoladi
Bolesti koje čovek dobija od životinja, zoonoze, sve više predstavljaju ozbiljan zdravstveni i ekonomski problem za svaku zemlju u svetu.
Do sada je utvrđeno da takvih bolesti ima preko 200. Posebnu opasnost za ljude predstavljaju krpelji i komarci, jer su oni prenosioci skoro svih tih bolesti. O najčešćim bolestima koje čovek naših krajeva dobija od životinja, za čitaoce "Blica", govore najistaknutiji stručnjaci humane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i veterinarske medicine.
Autor feljtona je Miloje Petrović.
Salmoneloza je bolest koja danas predstavlja problem u svim delovima sveta.
Bakterije salmonele koje je još 1886. g. izolovao i opisao američki veterinar Salmon, i danas predstavljaju realnu opasnost za zdravlje ljudi. One su rasprostranjene u prirodi, i to u hrani biljnog i životinjskog porekla. Zato se u svetu vrše intenzivna fundamentalna istraživanja ove bolesti koja je i kod nas široko rasprostranjena, tako da je u periodu od 1991-2000. godine u Srbiji registrovano 1058 epidemija sa 11.805 obolelih, što je samo deo stvarno obolelih, kaže dr Dušica Grujić, načelnik Službe za mikrobiologiju i parazitologiju Instituta za zaštitu zdravlja Srbije i rukovodilac referentne laboratorije za salmonelozu.
Tokom prošlog leta u Novom Sadu među korisnicima privatne ugostiteljske radnje došlo je do salmoneloznog trovanja hranom preko majoneza. Tom prilikom obolelo je 40 osoba, od kojih je 25 zadržano na bolničkom lečenju. Istog leta u više porodica Despotovu došlo je takođe do salmoneloznog trovanja hranom, ovog puta preko kolača. Obolelo je 8 osoba, a 5 je zadržano na lečenju.
Inače, ovo je bolest koja se uglavnom dobija konzumiranjem zaražene hrane, pa su epidemije najčešće u porodicama, zatim u školama, predškolskim ustanovama, restoranima društvene ishrane, bolnicama i poslastičarnicama.
U Srbiji je najčešći uzrok zaraze konzumiranje svežih ili termički nedovoljno obrađenih jaja. Na drugom mestu po učestalosti je trovanje pilećim mesom i mesnim prerađevinama, a na trećem mestu je trovanje nastalo konzumacijom mleka i mlečnih prerađevina.
Interesantno je istaći da je nedavno Svetska zdravstvena organizacija obavestila da je salmonela pronađena čak i u čokoladi.
Salmonela je svetski problem jer stalno raste broj obolelih i analize pokazuju da ova bolest može da ima vrlo veliki uticaj na nacionalnu ekonomiju svake zemlje. Zato je Svetska zdravstvena organizaija još 1968. godine pozvala sve nacionalne laboratorije da učestvuju u internacionalnom programu evidencije i nadzora nad ovom bolešću, i odmah zatim se Laboratorija Instituta za zdravstvenu zaštitu Srbije uključila u ovaj program.Do sada je otkriveno preko 2.300 vrsta ovih bakterija, a 1912. g. bilo je poznato samo 12, da bi 1940. g. taj broj porastao na 150.
Kako je najlakše posumnjati na ovu bolestu? Čovek može da pretpostavi da je oboleo od ove bolesti ako naglo dobije bolove u stomaku, povraćanje, dijareju, često uz groznicu i povišenu temperaturu.
Ova bolest, na sreću, najčešće ima lakši oblik, ma da može u retkim slučajevima, naročito kod dece i starijih, da prouzrokuje značajne komplikacije. U njenom lečenju ne preporučuje se davanje antibiotika, sem u izuzetnim, teškim i komplikovanim slučajevima. Najvažnije je da oboleli drže dijetu i nadoknađuju tečnost i elektrolite.
Glavni izvor salmonele su životinje, i to kako domaće, tako i divlje, ali i glodari, kaže dr Olivera Bunčić, profesor na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu. Prema tome, ova bolest zahvata široku populaciju životinja, a kod nas najviše obolevaju živina i mlade svinje, koje se salmonelom zaraze preko hrane i vode.
Da je životinja obolela od salmoneloze može da se pretpostavi ako ima prolive i povišenu temperaturu. Dalji simptomi su pobačaji, pa i pneumonija. Bolest je opasna jer nanosi velike štete s obzirom da često dolazi do uginuća životinja.Za naše prostore je tipično da odgajivači stoke u želji za većom zaradom na malom prostoru drže veliki broj životinja što je za njih stresna situacija i to aktivira salmonelozu u njima. Takođe i transport životinju izbacuje iz njene prirodne ravnoteže, a svemu tome treba dodati i da se ne preduzimaju sve preventivne mere. Recimo, česta je pojava da odgajivač stoke ne opere zidove staja i obora posle jednog turnusa stoke i tako salmonela napada novopridošle životinje.
Dalji problem je i nedosledna borba protiv glodara koji su veliki nosioci salmonele, kao i problemi sa stočnom hranom koju napadaju glodari, a na to se nadovezuje i naš običaj da ne pozivamo veterinara prilikom klanja.
Salmonelu prenose i kućni ljubimci.
Ipak, najveći rizik je kupovina mesa iz gepeka, kao i nehigijensko ponašanje prodavaca.
Sve u svemu, salmoneloza je svetska zaraza jer je ima na svim delovima planete, i još se ne vidi način kako bi ona mogla da se iskoreni. nastaviće se
