Izvor: Blic, 23.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasnost od alergije
Opasnost od alergije
Trave leče većinu bolesti, a lečenje travama je jeftiniji i delotovrniji način od metoda tradicionalne medicine kažu mnogi medicinski straučnjaci. Problem je što na planeti postoji više od 300 000 biljnih vrsta i što čovek malo zna o tome koje trave su melem za koju bolest; čak ni najiskusniji travari ne poznaju više od 1000 do 2000 trava. Knjiga 'Zelena apoteka' dr Džejmsa A. Djuka (Narodna knjiga, Beograd) postala je svetski bestseler upravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << po tome što prenosi iskustvo lečenja travama najpoznatijeg svetskog stručnjaka za lekovito bilje. Ona objašnjava kako da prepoznamo medicinske biljke u 'korovu' oko nas i donosi brojne recepte, preporuke i uputstva na koji način i kojim biljkama možemo lečiti bolesti koje svakodnevno napadaju čovečanstvo na kraju XX veka; i posebno one bolesti čije lečenje je preskupo ili pred kojima je naučna medicina nemoćna.
Donosimo nekoliko nastavaka koji sažeto objašnjavaju šta sve sadrži 'zelena apoteka' i kako da koristimo lekove koje nam je sama priroda stavila na raspolaganje.
Ginko (Ginkgo biloba). Stotine evropskih studija potvrdile su upotrebu standardizovanog ekstrakta lista ginka za široki spektar stanja vezanih za starenje, uključujući i gubitak pamćenja i lošu cirkulaciju. Ne postoji puno podataka o korišćenju ginka za lečenje Alchajmerove bolesti, ali ne bih bio iznenađen ako bi to pomoglo. Možete uzeti 60 do 240 miligrama standardizovanog ekstrakta dnevno, ali nemojte više od toga. U velikim količinama, ginko može da prouzrokuje dijareju, razdražljivost i uznemirenost.
Žalfija (Salvia officinalis). Travar iz sedamnaestog veka John Gerard rekao je da žalfija 'pomaže slabom mozgu ili pamćenju i vraća ih... nakratko'. Britanski istraživači potvrdili su da žalfija inhibiše enzim koji razbija acetil-holin i na taj način čuva jedinjenje koje, izgleda, pomaže sprečavanje i lečenje Alchajmerove bolesti. Kao i ruzmarin, žalfija je veoma bogata antioksidansima. Samo budite razumni: žalfija sadrži znatne količine tujona, jedinjenja koje u velikim dozama može da prouzrokuje grčeve.
Kopriva (Urtica dioica). Ta biljka sadrži značajnu količinu minerala bora, koji može da udvostruči protok hormona estrogena u telu. A estrogen, testiran u nekoliko studija, poboljšava kratkoročno pamćenje i takođe pomaže da se podigne raspoloženje nekih ljudi s Alchajmerovom bolešću.
Vrba (Salix, različite vrste). Neke studije pokazale su niži opseg Alchajmerove bolesti kod ljudi koji su uzimali puno antiinflamatornih lekova za artritis. Ako ti lekovi pomažu da se spreči Alchajmerova bolest, onda bi kora vrbe, biljni izvor aspirina, takođe trebalo da deluje blagotvorno. Mada, zapamtite, ako ste alergični na aspirin, verovatno ne bi trebalo da uzimate bilje sa svojstvima aspirina.
Alergije. Ako ste ikada imali napad kijanja usred čišćenja kuće, verovatno ste za to krivili svu tu uzvitlanu prašinu. Ali stručnjak za alergije ili imunolog ne bi se složili sa vama. Kijanje ne prouzrokuje prašina, otkrili su. To je rekacija vašeg tela i oslobođenih hemikalija, koje izazivaju kijanje. Tačno je da su neki ljudi osetljiviji od drugih na prašinu, paučinu i spore buđi koje lebde u vazduhu. Ali to samo znači da njihova tela preterano reaguju na napasnike koji slobodno lebde.
Stres, prašina i sekiracija. Alergije su abnormalne reakcije na svakodnevne supstance. Prouzrokovane su preteranom reakcijom imunološkog sistema na histamin, hemikaliju koju telo ispušta da bi se borilo protiv mikrobnih napasnika. Ali u alergijama, napasnici nisu virusi ili bakterije, već neškodljive supstance: polen, prašina, spore buđi ili neškodljivi mikroskopski insekti zvani pregalji, koji žive u tepisima, odeći i posteljini.
Polensku groznicu, jednu od najčešćih alergija, izaziva polen. Polen starčaca navodno je uzrok u oko 75 odsto slučajeva polenske groznice u Sjedinjenim Državama. Nekih dvadeset pet do trideset miliona Amerikanaca oboli od polenske groznice svake godine. Sem na polen, još dvanaest miliona alergično je na druge stvari (ujed pčela, izvesnu hranu ili lekove).
Pisanje o biljnom lečenju alergije podsetilo me je na ženu koju sam upoznao ranih 1970-ih. Bila je privlačna, energična, mlada žena iz Smitsonijan instituta u Vašingtonu. Došla je u moju ordinaciju u Beltsvilu, u Merilendu, jednog decembarskog dana da pozajmi opširan izveštaj koji sam pripremio o maku. Dogo- vorili smo se da sarađujemo na ispravljenoj veziji izveštaja, a onda smo se rastali, pretpostavljajući da ćemo ponovo razgovarati posle Božića. Ali, nikada je više nisam video.
Ta žena, saznao sam kasnije, umrla je od veoma retke alergijske reakcije na kikiriki. (U proseku, zna se da dvoje ljudi svake godine umru od te vrste alergije). Znajući da je smrtno alergična na kikiriki, žena ga je uvek izbegavala. Ali, rečeno mi je, nepažnjom je pojela jedan božićni kolačić koji je sadržavao kikiriki u prahu, i to je bilo dovoljno da je usmrti.
Takve fatalne reakcije nisu ono na što većina nas misli kada kažemo 'alergija'. Mnogo češće, alergijske reakcije su samo dosadne. One povlače za sobom nelagodnosti kao što su kijanje, svrab, vodnjikave oči i koprivnjača. S druge strane, alergijske reakcije koje su opasne po život spadaju u zasebnu grupu. Medicinski naziv za ovu vrstu alergijske reakcije jeste anafilaksija. NASTAVIĆE SE
