Izvor: Danas, 06.Avg.2015, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrana jedinstva srpske kulture
"Istorizam nije više idejna filozofska koncepcija u književnosti i društvenim naukama, istorizam je prožeo i svakodnevicu, svačije mišljenje i razmišljanje o društvu i narodu, osvojio kuće, kafane, međuljudske odnose"
A zatim, okupacija Čehoslovačke o kojoj je na stranicama svojih dnevničkih beležaka razmišljao sa stanovišta posledica koje ona može imati po borbu protiv vladajuće birokratije koju je video kao glavnu političku smetnju autentičnom socijalizmu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << />
Posle istupanja, Dobrica Ćosić je, kako kaže, smišljao "plan narednih akcija". Pomišljao je da podnese ostavku na članstvo u Centralnom komitetu i u Savezu komunista: "U tom društvu ja više ne mogu biti javni radnik". Nije, međutim, to učinio. Iz Saveza komunista je, svojom voljom, istupio tek 1971. godine. U međuvremenu, našao se na važnim pozicijama u ustanovama nacionalne kulture. Za predsednika Srpske književne zadruge izabran je 1969. godine. Izbor je ponovljen 1971. godine. Kao cilj "nove misije SKZ", najavio je odbranu jedinstva srpske nacionalne kulture bez obzira na republičke granice. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog člana 1976. godine. Na svečanom skupu Srpske akademije nauka i umetnosti, 29. marta 1977. godine, održao je pristupnu besedu Književnost i istorija. To nikako nije prvi dokaz o opsednutosti Dobrice Ćosića prošlošću koja je za njega isto što i istorija. Ali, zbog mesta sa koga je izgovorena, pristupna beseda jeste dala zamajac procesu koji će, po Dobrici Ćosiću, rezultirati masovnom opsednutošću istorijom. Samo nekoliko godina kasnije, on u svojim dnevničkim beleškama piše:
"Istorizam nije više idejna filozofska koncepcija u književnosti i društvenim naukama, istorizam je prožeo i svakodnevicu, svačije mišljenje i razmišljanje o društvu i narodu, osvojio kuće, kafane, međuljudske odnose."
U svakom slučaju, tek sa učvršćenim pozicijama u ustanovama nacionalne kulture, u kojima je po definiciji koncentrisana intelektualna elita, Dobrica Ćosić, koji je važeću politiku u nacionalnom pitanju već odbacio, postao je opasan za političku elitu. Kao da se tada postavilo pitanje: ko će koga.
Tada kao da je narušena podela interesnih sfera: inteligenciji - sloboda stvaranja, političarima - vlast. Petar Stambolić kaže Dobrici Ćosiću, posle uklanjanja Milovana Đilasa - "Vi radite u književnosti šta god hoćete. Tu Vas slušam. Ali pustite meni politiku. Ne mešajte se". Isti Stambolić, Andriji Krešiću, autoru studije Političko društvo i politička mitologija (Prilog kritici "kulta ličnosti") - prvo u "internoj upotrebi", objavljeno 1968. godine - kaže: "Mani se te politike, ostavi politiku političarima, uzmi neku drugu tematsku oblast da se baviš ovde u Institutu" (Institut društvenih nauka u Beogradu). A Aleksandar Ranković, pošto je otklonio nesporazume sa Titom - "Druga stvar koju sam želeo da ti kažem, to je: da vi pisci i umetnici ne treba da se bojite povratka socijalističkog realizma i staljinizma. Partija će stati u odbranu slobode stvaralaštva. I ne palite vatru čim neki dogmatičar progovori o dekadenciji i zapadnim uticajima. A njih ima dosta u Partiji i CK-u". piše Dobrica Ćosić u Piščevim zapisima.
Došlo je do prve zabrane nekog dela ovog najnagrađivanijeg pisca, njegove knjige Moć i strepnja (1969), kao i njegove pristupne besede u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Bez kondicije za dijalog, politička elita je bila u strahu, a njenim kritičarima se žurilo da sa reči pređu na delo. To utiče na položaj Dobrice Ćosića kao javnog radnika, ali ne određuje njegovu sudbinu kao pisca. I to, zahvaljujući u velikoj meri jugoslovenskom okviru. Neodbranjivo je uskraćivanje slobode: dok nje nema, ne raspravlja se ni o idejama, ni o političkim namerama. U Sloveniji su dramatizovana dela Dobrice Ćosića (1975), u Hrvatskoj objavljena njegova Odabrana dela u devet knjiga (1980), a zatim i njegova knjiga Stvarno i mogućeS (1983). U Srbiji, pak, zabrane, ali i prve dve knjige romana S Vreme smrtiS (1972), koje će se, kako je Ćosić još 1967. godine pisao u svojim dnevničkim beleškama - "organski vezati za Korene i Deobe i činiti s njima i Zapisima Dušana Katića o poratnom dobu moju romansijersku viziju nekoliko srpskih generacija".
Nastavlja se
.jpg)
