Izvor: Blic, 05.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odaberite lekovitu biljku
Odaberite lekovitu biljku
Trave leče većinu bolesti, a lečenje travama je jeftiniji i delotovrniji način od metoda tradicionalne medicine kažu mnogi medicinski straučnjaci. Problem je što na planeti postoji više od 300 000 biljnih vrsta i što čovek malo zna o tome koje trave su melem za koju bolest; čak ni najiskusniji travari ne poznaju više od 1000 do 2000 trava. Knjiga 'Zelena apoteka' dr Džejmsa A. Djuka (Narodna knjiga, Beograd) postala je svetski bestseler >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << upravo po tome što prenosi iskustvo lečenja travama najpoznatijeg svetskog stručnjaka za lekovito bilje. Ona objašnjava kako da prepoznamo medicinske biljke u 'korovu' oko nas i donosi brojne recepte, preporuke i uputstva na koji način i kojim biljkama možemo lečiti bolesti koje svakodnevno napadaju čovečanstvo na kraju XX veka; i posebno one bolesti čije lečenje je preskupo ili pred kojima je naučna medicina nemoćna.
Donosimo nekoliko nastavaka koji sažeto objašnjavaju šta sve sadrži 'zelena apoteka' i kako da koristimo lekove koje nam je sama priroda stavila na raspolaganje.
Ako čitate ovu knjigu, verovatno znate šta je lekovita biljka... ili ne? Izraz lekovita biljka trebalo bi da bude lak za definisanje, ali, u stvari, to je iznenađujuće teško.
Po klasičnoj botaničkoj definiciji, lekovita biljka je nedrvenasta biljka koja svake zime uvene do korena. Jasno, ovu definiciju izmislili su botaničari u hladnoj klimi, posebno oni iz severne Evrope. Prema toj definiciji, nema lekovitih biljka u tropskoj kišnoj amazonskoj šumi, u svetu jednoj od botanički najraznovrsnijih sredina, bogatoj lekovitim biljkama, jer tamo nema zime.
Klasična definicija takođe isključuje šumsko drveće i žbunje, među kojima ginko i glog, dve najtraženije medicinske 'lekovite biljke' u Evropi. Iz tog razloga neki ljudi više vole izraz botanički (i botanička medicina): on obuhvata drveće, žbunje i lekovite biljke.
Koristeći širu definiciju, neki ljudi za lekovitu biljku smatraju jednostavno svaku korisnu biljku. Veliki problem s tom definicijom jeste veoma važan aspekt što su sve zelene biljke korisne, čak i one koje se ne koriste u ishrani i nemaju meto u medicini ili trgovini. Sve zelene biljke vrše fotosintezu, kombinujući sunčevu svetlost, ugljen-dioksid i vodu i oslobađajući kiseonik, koji svi udišemo. Smatram da je to veoma korisno.
Za potrebe Zelene apoteke, lekovitu biljku definišem jednostavno, kao medicinsku biljku. Može biti drvenasta ili nedrvenasta, iz hladne ili iz tropske klime. Može biti divlja ili pitoma hrana, korov, kulinarski začin ili štogod drugo. Ne mora čak ni da bude zelena. U većine biljaka kora, korenje i delovi koji nisu zeleni lekoviti su i stoga čine deo Zelene apoteke. Takođe tamo ima mnogo lekovitih pečuraka koje nisu zelene, a koje zaslužuju više pažnje nego što im je posvećeno u ovoj knjizi.
Izazovi lekovitih trava
Većina Amerikanaca veruju da imaju najbolji zdravstveni sistem na svetu barem svi doktori i vladini zdravstveni stručnjaci stalno nastoje da nam to tako predstave. Ali svako ko je barem jednom zatražio pomoć doktora ili je imao posla sa zdravstvenim osiguranjem zna da ako je to što imaju najbolje, onda je to najbolje nezadovoljavajuće.
Većina Amerikanaca pretpostavlja da su lekovi koje im doktori propisuju neosporno bolji od biljnih lekova o kojima tek nekoliko doktora i relativno malo Amerikanaca znaju dovoljno. Beskrajno me raduje što se ta slika brzo menja.
Većim delom svoje tridesetogodišnje karijere botaničara specijalizovanog za lekovite biljke lično sam se uverio kako one uspešno leče stanja koja lekovi visoke tehnologije nisu mogli ni da dotaknu.
Razlog što lekovite biljke nisu popularnije u Sjedinjenim Državama jeste taj što fabrike lekova ne mogu da ih patentiraju. Fabrike lekova zarađuju novac izdvajanjem medicinski aktivnih molekula iz lekovitih biljaka, a zatim eksperimentišu njima dok ne postanu hemijski jedinstveni. Fabrike tada mogu da patentiraju nove molekule, daju im nazive prepoznatljive marke i prodaju nam ih za mnogo više novca nego što staju njihovi originalni biljni izvori.
Lekovite biljke su dobar lek
Naravno, farmaceutske kompanije tvrde da su njihovi jedinstveni molekuli bolji, jači, kvalitetniji i sigurniji od lekovitog bilja. Spreman sam da priznam da su oni jači. U stvari, oni su često prejaki i imaju loša sporedna dejstva, koja njihovi biljni prethodnici možda ne bi imali.
Što se tiče tvrdnje da su lekovi bolji, to je ponekad teško reći. Neke studije jasno pokazuju da biljni proizvodi deluju bolje. Đumbir se, na primer, pokazao boljim od farmaceutskog dimenhidrinata (Dramamine) kao preventivna terapija za morsku bolest.
Ne kažem da su lekovi loši. Kažem da nam je potrebno više istraživanja lekovitih biljaka nasuprot ispitivanjima farmaceutskih lekova. Dok se to ne dogodi, mi jednostavno nećemo znati šta je bolje. To me dovodi do prilično zabrinjavajućeg zaključka da Amerikanci ne dobijaju uvek najbolje lekove. Zelena apoteka sa svojim biljnim terapijama može se, u mnogim slučajevima, pokazati ekonomičnijom, delotvornijom i bezbednijom sa manje sporednih dejstava nego kod upotrebe lekova.
Naš izazov je da prevaziđemo pretpostavke koje su nam nametnuli doktori, reklamu i ekonomsku propagandu, i uzan i restriktivan postupak odobravanja lekova koji primenjuje vlada Sjedinjenih Država. Naš izazov je da 'mislimo zeleno' ne najamnički, novčano zeleno farmaceutskih kompanija, već čisto i životvorno zeleno hlorofila, zeleno što hrani, snabdeva gorivom, napaja kiseonikom i leči našu planetu.
Ekonomija upravlja farmaceutskim kompanijama, ali ono što upravlja zelenom apotekom i uopšte zelenim načinom života jeste ekologija, ideja da smo povezani sa svim ostalim na planeti i da svi uspevamo ili propadamo zajedno. NASTAVIĆE SE
.jpg)
