Izvor: Blic, 12.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obećana zemlja za ruske lepotice
Obećana zemlja za ruske lepotice
Devedesete godine, koje su obeležili ratovi, sankcije, siromaštvo i opšteprisutni pad moralnih vrednosti, mnogi su iskoristili da kriminalom, koji u to vreme nije bio na redu za suzbijanje, preko noći steknu veliko bogatstvo. Najunosniji biznis u to vreme bili su šverc goriva, naravno jedini od početka pod patronatom države i za državu, šverc cigareta, krađa automobila i prostitucija - trgovina ženama.
Ruskinje, Ukrajinke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Moldavke i Rumunke su u to vreme u Srbiji bile kao domaće. Praktično da nije bilo grada u kojem nije postojao bar jedan noćni klub gde se 'iza paravana' danonoćno odvijala prostitucija.
Takvih klubova bilo je u Beogradu, ali mnogo više u unutrašnjosti, gde je policijska kontrola bila znatno slabija, a vlasnici noćnih barova u dosluhu sa lokalnim šefovima policije.
Na takve klubove i prostituciju strankinja se tada gledalo kao na manje društveno zlo. Državna politika nije bila zainteresovana za rešavanje ovog problema, a policija, zbog plaćenih doušnika u sopstvenim redovima, nije mogla da izađe na kraj sa njima. I dok je običan građanin u to vreme razmišljao kako da preživi sa platom od tri marke, vlasnici striptiz barova su stekli ogromno bogatstvo. Na mestima prčvarnica u kojima su započeli biznis, za vrlo kratko vreme počeli su da niču zamak do zamka, opasani visokim zidovima, sa video-nadzorom i fizičkim obezbeđenjem, tako da su u lokal mogli da uđu samo probrani i dobro poznati gosti.
- Policiji je u to vreme bilo jako teško da uđe u noćne barove, napravi raciju i uhapsi gazdu i devojke. Vlasnici barova su debelo plaćali svoje doušnike u policiji koji su ih obaveštavali o svakoj planiranoj raciji. Imali su svoje ljude na naplatnim rampama na autoputu, na ulazu u gradove, pa čak i ispred zgrade policije. Ovi poslednji su pratili naše automobile i makroe i odmah obaveštavali o našem kretanju - kaže za 'Blic' pukovnik Petko Bošković, načelnik Uprave pogranične policije za strance SUP-a Beograd.
Ozbiljno i detaljno razrađen i razvijen, a debelo plaćeni sistem zaštite bordela od upada neželjenih gostiju dugo je širom Srbije funkcionisao gotovo besprekorno.
- Dešavalo se da krenemo u akciju, upadnemo u lokal za koji smo pola sata ranije imali dojavu da su unutra devojke, ali da ne zateknemo nikog živog ženskog. Zbog došnika koje su veliki makroi imali u policiji, morali smo da organizujemo tajne akcije za koje je znalo samo nekoliko sigurnih, dobro proverenih policajaca. Ulazili smo unutra i kao 'gosti'. Tako je pao jedan od najvećih vlasnika takvih barova u Koraćici kod Mladenovca. Tri policajca u civilu uđu unutra, naruče piće i kod konobara se raspitaju za usluge devojaka. Kad su sa devojkama krenuli u sobu, 'snime' gde je konobar sakrio svesku evidencije, onda ga pozovu i pokažu policijske legitimacije. Dokaz - sveska. Problem u tom, kao i u svim ostalim slučajevima, bio je da nijedna devojka nikada nije odala gazdu. Svaka je imala istu priču, da je tu dobrovoljno, da je gazda ne maltretira, da je sve u redu. Tako su slučajevi padali u vodu još kod istražnog sudije. Protiv devojaka je pisana prekršajna prijava zbog ilegalnog boravka, one su vraćane u domovinu, a protiv gazde više nije imao ko da svedoči - priča Bošković.
On navodi i da krupnim makroima, zbog još lošije situacije u Rusiji i Moldaviji nikada nije bio problem to što im je policija oduzimala devojke i vraćala ih nazad.
- Za tri dana već su nove devojke radile u lokalu. Isprva su pristajale same, srećne što dolaze u Jugoslaviju koja je za njih bila kao obećana zemlja. Tek kasnije, kada se posao razgranao, počela je njihova kupovina, naročito onih lepših, koje su išle iz ruke u ruku, od gazde jednog do gazde drugog 'noćnog bara' po ceni od maksimum 2.000 maraka – kaže pukovnik Bošković. Papreno gledanje Svetska mafija osvaja film i Internet
Prostitucija, iako više nije top biznis u Americi, donosi tamošnjem organizovanom kriminalu preko tri milijarde dolara godišnje. Ovaj posao tradicionalno vode crnci i Portorikanci već više od pola veka, od suđenja Lakiju Lučanu, dotadašnjem glavnom bosu, lideru svih makroa i prostitutki Sjedinjenih Američkih Država. Italoamerikanci se nakon 'mekog spuštanja' Lakija Lučana prebacuju na prikrivene vidove prostitucije preko 'salona za masažu' i 'toples barova'. Ovaj formalno legalni posao pojavljuje se i u stavci prihoda američkog budžeta. 'Toples barovi' su u vreme procvata, sedamdesetih godina prošlog veka, plaćali američkoj državi oko milion dolara godišnje. Njih su već osamdesetih, najpre u Njujorku, zasenile 'predstave za voajere' (pip šou). To je bila uvertira za bum pornografske industrije koja je, razumljivo, gotovo u potpunoj kontroli organizovanog kriminala. Pojeftinjenje videa i drugih novih tehnologija privuklo je organizovani kriminal da investira u filmsku pornografsku industriju i da pored 'tvrdih pornića', kao svog glavnog proizvoda, zasnuje i specijalne produkcije filmova koji se završavaju kadrovima stvarne smrti, odnosno ubistva 'porno-zvezde' (snaf muvis) i filmova u kojima su 'porno-zvezde' deca. Organizovani kriminal sada pornografskim materijalom zasipa i Internet. Iako se na ovom mediju nije lako osloboditi 'slobodnih strelaca' i stvoriti monopol, organizovani kriminal zbog velikih mogućnosti investiranja već uspeva da postigne dominaciju. Zarade koje se postižu kroz razne vidove industrijalizovane pornografije neuporedivo su veće od onih koje organizovanom kriminalu pristižu od klasične prostitucije.
