Izvor: BKTV News, 23.Okt.2017, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NOBELOVA NAGRADA ZA MIR: Dar moćnih "perača griže savesti" (KOLUMNA)
Počev od 1901. godine Nobelov komitet u Oslu promoviše laureate Nobelove nagrade za mir.
U početku ova nagrada je imala specifičnu težinu, ali se vremenom pokazalo da je brojni dobitnici ne zaslužuju.
Mnogobrojni intelektualci širom sveta smatraju da je nagrada ispolitizovana. Primera ima puno. Italijanskog pacifistu Ernesta Monetu kritikovali su jer je četiri godine po dobijanju Nobela podržavao ulazak svoje zemlje u rat protiv Osmanskog carstva 1911. Jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << od laureata je vođa poljskog sindikata ''Solidarnost'' Leh Valesa.
Nagradu je primio 1983. godine, a kasnije se susreo sa ozbiljnim optužbama da je sarađivao sa komunističkom tajnom policijom.
Davne 1973. godine američki državni sekretar Henri Kisindžer podelio je nagradu s vijetnamskim političarem Le Duk Toom, koji je odbio da je primi. Rat je završen tek dve godine kasnije, a Kisindžeru je zamereno da je upleten u operaciju ''Kondor'' i bombardovanje Kambodže.
Među spornim laureatima prestižne Nobelove nagrade za mir nalaze se i Jaser Arafat, Šimon Peres, Jicak Rabin, Aung San Su Ći, Barak Obama, Marti Ahtisari i Al Gor.
Postala je gotovo urbana legenda kada je za vreme NATO agresije nad bivšom SRJ tadašnji predsednik Finske Marti Ahtisari naglim pokretom ruke ''počistio'' radni sto predsednika Slobodana Miloševića kako bi mu slikovito dočarao šta će se dogoditi sa Beogradom ukoliko ne prihvati uslove za okončanje bombardovanja.
Takođe, bivši predsednik SAD Barak Obama je na početku svog mandata obećavao svetu kako će doći do nuklearnog razoružanja, ali se to nije desilo. Al Gor i nekolicina korumpiranih naučnika vršili su masovnu propagandu kako ugljen-dioksid urbanog dela sveta ugrožava opstanak planete. Ova teorija je danas potpuno odbačena, a njemu osta nezasluženo dobijena Nobelova nagrada za mir.
Zbog svih negativnih primera ostaje gorak ukus u ustima kada Nobelov komitet uporno nastavlja da deli ovo priznanje koje pored odličja (zlatne medalje i diplome) laureatu donosi i ček od devet miliona kruna, što je negde oko milion evra. Ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir u konkurenciji od 318 kandidata dobila je međunarodna kompanija koja radi na ukidanju nuklearnog oružja ICAN ili ''Ajken'', što u prevodu sa engleskog na srpski jezik znači ''Ja mogu''.
Zanimljivo je da je jedan od ogranaka te globalne koalicije civilnog društva koje promoviše značaj Ugovora o zabrani nuklearnog oružja, ''Ajken Jugoistočna Evropa'' čija je koordinatorka za Srbiju, BiH, Makedoniju, Albaniju i druge zemlje regiona doktorandkinja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Njena matična nevladina organizacija "Podrška. Prava. Pristup – Srbija" deluje u okviru "Ajkena", sa ciljem da okupi žrtve rata, ratne i vojne invalide iz Srbije koji na raznim skupovima upozoravaju na opasnosti od mina, kasetne municije i atomskog oružja. Njihov rad je već ovenčan jednom Nobelovom nagradom za mir devedesetih godina prošlog veka kada je to priznanje otišlo Međunarodnoj kampanji za zabranu mina.
U obrazloženju Nobelove komisije piše da je nagrada za mir dodeljena ''Ajken'', svojevrsnom konglomeratu ''boraca za mir'', koji je pokrenut 2007. godine, danas broji 468 partnerskih organizacija u 101 državi : ''Zbog svog rada i skretanja pažnje na katastrofalne humanitarne posledice bilo kakve upotrebe nuklearnog oružja, i za njene najsvetlije napore da se postigne zabrana ovakvog oružja''.
I kada kažemo da među Nobelovcima nema Srba nismo u pravu. Do duše, Nobelovu nagradu nisu dobili Tesla, Pupin i Milanković, već ''skretači pažnje'' na sva ona nepočinstva i moćne ljude koji gestom dobre volje šapnu na uvo članovima komisije u Oslu ko je naredni laureat i na taj način barem malo speru prljavštinu sa svoje savesti.
