Izvor: Blic, 30.Okt.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladi ne vole da im se kopa po intimi
Mladi ne vole da im se kopa po intimi
Kada mladi uđu u pubertet, oko 14. godine, i kroz celo doba adolescencije za roditelje počinju nove vrste strepnje vezane za seksualnost deteta. Njihov upliv na psihoseksualni razvoj, međutim, (i na sreću?) najčešće više ne može biti odlučujući. Ličnost mladog čoveka je, bar u osnovi, formirana. Svoj kod, kako genetski, tako i socijalni, roditelji su već ugradili i u adolescenciji mogu da posmatraju rezultate, bez preteranih mogućnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za korekcije.
- Svojim odnosom prema seksualnosti deteta koje je ušlo u pubertet roditelji najčešće smanjuju ili ruše uzajamno poverenje koje su prethodno stekli ili ga učvršćuju i nadgrađuju. Sam psihoseksualni razvoj deteta u adolescenciji ide po pravilu tokom koji je već trasiran - kaže dr Vojislav Ćurčić, psihijatar-psihoanalitičar.
Najčešće greške koje roditelji čine u odnosu na razvoj seksualnosti deteta u adolescenciji jesu dva ekstrema: preterano interesovanje za seksualno ponašanje deteta, veće nego za ponašanje u školi, društvu, porodici, urednost... ili ignorisanje te velike novosti u životu svakog čoveka, ćutanje, prećutkivanje eventualnih pitanja, neprimećivanje novih ponašanja, što nije bio slučaj sa drugim, ranije formiranim vrstama ponašanja.
- Danas, sa novim tehnologijama, roditelji, recimo, kopaju po istoriji sajtova koje njihovi sinovi ili ćerke posećuju. To je kao što su nekada krišom otvarali njihova pisma ili isto tako krišom tražili i čitali njihove dnevnike. Deca prirodno u traženju sebe u odnosu na seksualnost posećuju i takozvane porno-sajtove, od čega roditelji naprave veliki problem, ulaze sa decom u konflikte, pa čak dolaze i kod psihijatara sa pitanjima šta to znači i gde će to njihovu decu odvesti. Najčešći rezultat koji mogu postići je distanca, zid koji će dete prema njima postaviti - objašnjava dr Ćurčić.
Jednak znači loš, rezultat se postiže preteranim zapitkivanjima o detaljima prvih i, još gore, kasnijih ili svih ljubavnih sastanaka: 'da li ste se poljubili' ili, još gore, 'kako ste se poljubili' i slično.
- To je najdublja ljudska intima dece, kao i nas odraslih, i treba pustiti da se sa tim najlepšim što se u životu događa, a seks tu svakako dominira, mladi ljudi nose sami, ako tako žele. Mladi su kao orhideja: predivni ali na pogrešan korak venu. U ovakvim slučajevima, na sreću, manje vene ličnost mladog čoveka, ali kvari se odnos prema roditeljima - kaže dr Ćurčić.
Ćutanje i ignorancija u odnosu na seksualnost adolescenata, pored distance u odnosu na roditelje, koja se i na taj način 'uspešno' postiže, mogu o seksu, ljubavi i partnerstvu stvoriti sliku nečeg lošeg, nenormalnog, nečeg čega se treba kloniti.
- Mera je važna, kada je seksualnost u pitanju, možda i važnija nego u nekim drugim stvarima. Tretirati seksualnost na način na koji su tretirane i druge stvari u vaspitanju deteta je najbolji pristup. Jer jedino će tako adolescent prihvatiti seksualnost na normalan i prirodan način, kakva ona i jeste - preporučuje dr Ćurčić.
Roditelji često zaboravljaju i da je adolescent sada takođe seksualno biće i da više nema sedenja u krilu, maženja i sličnih nežnosti, prilagođenih jedino deci pre puberteta.
A razgovori o seksu. Svakako, kažu psiholozi i psihijatri. Obavezno odgovarati na pitanja, bilo otac, bilo majka, a veoma je poželjno da razgovor započinju roditelji.
- Samo sa merom i nenametljivo. Mladi su nežne biljke - zaključuje dr Ćurčić.
