Izvor: BKTV News, 19.Sep.2017, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MEDIJSKA SCENA: Korisne budale u vlasti oligarha (KOLUMNA)
Ugledni TV novinar, pokojni Dragan Babić, urednik kultnih emisija ''Dvogled'' i ''Kino oko'' je u emisji ''TV lica'', autorke Tanje Peternek Aleksić rekao da se ''novinari dele na budale, časne i igrače''.
Novinari – igrači su stalno u vezi sa vlastima, uređuju novine i predstavljaju tzv. ''elitu''. Oni koji najpre profesionalno stradaju su časni novinari zbog težnje ka istini, posedovanju moralnih razloga i želje da budu objektivni i nezavisni.
Današnja medijska >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << scena je preplavljena novinarima ''budalama'' i ''igračima'', odnosno poslenicima javne reči koji favorizuju moralni prestup, laž, šund, kič i amoralnost, i onih koji su delovi partijskih mašinerija, spremnih da za određenu sumu vrše političku propagandu i afirmišu spinovanje. Veliki broj takvih novinara postali su partijski botovi na društvenim mrežama.
Oba tipa novinara su deo tabloidnog novinarstva, nekada zvane ''žute štampe'' i režimski aparatčici. Mali broj novinara koje Dragan Babić naziva ''časni'' su stradalnici vremena u kojem žive i rade, poraženi od moćnih lobija i tajkuna. Oni su marginalizovani, pa se događa da napuštaju novinarsku profesiju, u suprotnom rizikuju da (po)stradaju za više profesionalne ideale.
Novinarstvo u Srbiji je već duže od dve decenije u sunovratu i gubitku profesionalizma, etike sa vidnom dominacijom političke i tajkunske moći nad ''sedmom silom''. Tako mediji postaju moćno oružije vlasti, a novinari su pretvoreni u ''vojnike'', oni srećniji u ''niže oficire'' oligarhija, a oni najsrećniji na pozicijama urednika i kolumnista dobro plaćeni ''oficiri''.
U ovu grupu spadaju i Pi-Ar menadžeri kompanija, političkih partija, ali i tzv. ''politički analitičari''. Svi oni su dovoljno vešti da spinuju informacije stvarajući ''virtualnu stvarnost''. Često su profesije Pi-Ara i političkih analitičara u grupaciji, ako bi upotrebili viđenje novinara i pisca Dragana Babića, između ''budala'' i ''igrača''. To zavisi od njihove plaćene uloge i moći onih koji ih favorizuju i projektuju u javnost.
Sve je više novinara, blogera i tviteraša koji su neka vrsta medijske alternative štampanim i elektronskim medijima. Danas u Srbiji novine redovno čita manje od pet odsto građana, ali je 90 odsto građana Srbije konzument TV stanica koje projektuju društvenu svest i javno mnjenje. Internet ili veb novinarstvo i javnost surogat su i amalgam pisanih medija, ali je ova vrsta medijske prezentacije neuporedivo slabija od moći TV stanica koje su na talasima vlasti ili opozicije.
Društvene mreže postaju novi oblik javnosti. Iako postaju sve moćnije, činjenica je da nemaju dovoljnu društvenu odgovornost, pa često prate etička merila konvecionalne javnosti koja je zastrašujuća, poput savremenog ogledala Orvelove ''1984''. Javnost društvenih mreža i etabliranih medija sve više postaje deo ''velikog cirkusa'' sa mnogo iluzija, prevara i maski.
Politički analitičari koji danas predstavljaju trend u svetu, ali i u Srbiji, nisu ništa drugo nego ''korisne budale'' koje deluju kao ''tumači'' stvarnosti, odnosno kao agitatori mentalnih projekcija političkih oligarhija u borbi za vlast nad javnošću i građanima koji imaju ili će imati pravo glasa na izborima.
.jpg)
