Izvor: Danas, 15.Maj.2015, 12:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loš glas se čuje i dalje i jače
Na osnovu dosadašnjeg razgovora, čini se da vam je bilo lakše da se snalazite na svetskom tržištu, nego u domaćim prilikama?
Mi smo uvek ostvarivali bolji nivo komunikacije sa svetskim finansijskim organizacijama, velikim partnerima oko zajedničkih vrednosti, iako smo bili u teškoj poziciji onog slabijeg partnera, nego što je nas bilo ko razumeo ovde. Vi mora da razmišljate: aha, situacija u programu obuće je takva, ja moram da budem u visokom segmentu tržišta da bih >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << bio tamo gde nema masovne konkurencije da bih mogao da opstanem. Treba mi obim i rejting zato ćemo raditi "of tejk" (isporuke za poznatog kupca po njegovim ili zajedničkim specifikacijama - prim. aut.), ali najveće marže ostvarivaćemo razvojem brendova čiji smo vlasici ili suvlasnici, kao kada je u pitanju kanadski STC. Dobar glas se daleko čuje pa kad kažu: radi za Huntera, za Decalthon, za Bernera, za Igls, za Barbur, postajete respektabilni proizvođač sa kojim svi hoće da rade.
Na žalost, loš glas se čuje i dalje i jače. Mi smo milione uložili u razvoj proizvoda i razvoj tržišta da bi mogli da uđemo u najviše segmente gde ne postoji masovna konkurencija, ali smo, ponavljam, bili prinuđeni da stanemo kada je trebalo da počne da se to isplaćuje. Engleska je trebalo da bude centar za brendove čija se sertifikacija završavala.
Da se vratimo na poslovanje, koliko ste vi u tom trenutku evropskog tržišta držali, koliki je izvoz, a koliki ukupan prihod fabrike?
Ukupan prihod celog preduzeća Tigar AD bio je oko 45 miliona evra 2011. od čega je najveći procenat pripadao Fabrici obuće. Ukupan izvoz iznosio je oko 24 miliona evra.
Znači vi ste izvozili više od pola proizvodnje obuće?
Izvozili smo oko dve trećine proizvodnje obuće. Ali tu je bitno da mi nismo dostigli maksimum, odnosno optimum fabrike. Mi smo napravili kapacitet, digli ga kvalitativno, osvojili tržište, dokazali se na tržištu, dobili porudžbine i kad smo imali milione porudžbine u ruci, mi smo stali. Kad je fabrika obuće trebalo da bude nosilac rezultata i prihoda sledeće tri godine, mi to nismo mogli da iskoristimo. Sam početak problema bio je težak svega 2-2,5 miliona evra, ali mi nismo mogli da ga rešimo.
Je li 45 miliona evra prihoda značilo da je kapacitet iskorišćen u potpunosti?
Nije pun kapacitet još uvek, ali je veliki profit. To je još uvek kapacitet od 2,5-2,8 miliona pari i bilo je još prostora da se dalje povećava, ali to je ona linija kad proizvodnja počinje da donosi dobit, kao kad u Autogumama počnete da proizvodite više od 16.000 guma dnevno. To je moglo sve da bude jako dobro.
Koje godine ste imali najviše porudžbina?
To je bilo 2013. godine. Mi smo 2010. pustili u rad treću fabrika na novoj lokaciji čime je investicioni ciklus bio manje-više završen. A 2011. smo imali najveći rast prihoda u odnosu na prethodnu godinu, skoro 10 miliona evra. Inače, 2012. je bila teška, tu smo stagnirali, 2013. smo planirali da dupliramo izvoz, postojalo je tržište. Očekivali smo da se sprovede finansijska konsolidacija i da može da se krene u intenzivne isporuke. Već smo u februaru imali tri banke spremne za refinansiranje, imamo dokumentaciju za to, ali je odlučeno drugačije.
Nikome od nas nije bio cilj da čuva mesto. Moja profesionalna rukovodeća karijera je bila završena, Jelena je uz mnogo ubeđivanja prihvatila mesto generalnog direktora na godinu dana samo da se sprovede finansijska konsolidacija, jer je u to bila najviše uključena godinama, spremili smo nove ljude...
Da udvostručite izvoz 2013, šta to znači, sa koliko na koliko?
To znači da je trebalo da godinu završimo sa možda i 40 miliona evra izvoza što bi bila sasvim, sasvim solidna odskočna daska za dalji razvoj. Siguran sam da bi za 2-3 godine došli do 70 miliona evra. Doduše, ne samo od obuće nego i uz učešće druga dva programa - tehničke gume i hemijskih proizvoda. Tada bi pred Tigrom AD bio novi investicioni ciklus koji je trebalo da pripreme i realizuju novi ljudi.
Nastavlja se
