Izvor: Blic, 20.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kralj odbacuje Kolumbov plan
Kralj odbacuje Kolumbov plan
Hiljadugodišnji mračni period Evrope rasterali su, od 14 do 16. stoleća, zraci svetlosti tri najveća otkrića srednjeg veka. To su: otkriće antike, otkriće tehnike štampe i otkriće Amerike. Otkriće antike omogućilo je pristup i napajanje sa vrela znanja. Ono je usledilo bežanjem učenih Grka-Vizantinaca u Italiju pred osvajačkim pohodima Turaka u 14. i 15. veku. Otkriće štampe (pokretnog štamparskog sloga – Gutenberg oko 1445. godine) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << omogućilo je do tada nezamislivo brzo širenje znanja. Otkriće Amerike (Kristofor Kolumbo 1492. godine) konačno je i definitivno razbilo tradicionalne okove i sliku o Zemlji kao 'disku' i potvrdilo antičko grčko saznanje da Zemlja 'mora imati najsavršeniji oblik' tj. oblik kugle (Pitagora, Aristotel, Eratosten, Ptolomej).
Otkriću Amerike prethodilo je, međutim, sakupljanje geografskih i astronomskih znanja tokom više od 5 000 godina. Tekst, koji sledi, i koji je za 'Blic' ekskluzivno pripremio dr Novak Popović, oslanja se najvećim delom na knjigu 'Osvajanje zemlje' ruskog autora I.K.Lebedeva iz 1948. godine, a manjim delom na noviju literaturu i baze podataka o vremenu, događajima i akterima o kojima je reč.
Ne zna se koliko dugo je Kolumbo proveo na ostrvu. Ali, vrativši se sa porodicom u Lisabon, on se opet počeo baviti izradom karata i crteža za moreplovce kao i izradom globusa sve do 1484. godine, jer je, za razliku od oficijelne doktrine i verovanja srednjeg veka, bio upoznat sa učenjima grčkih naučnika i ubeđen da Zemlja ima oblik kugle, a ne da je ravna ili ispupčena ploča, Tim poslovima kao i izučavanjima spisa naučnika, Kolumbo je popunjavao praznine u svom obrazovanju.
Kraljevsko Veće teologa i naučnika odbija Kolumbov plan.
Naročiti uticaj na Kolumba izvršila je takođe knjiga francuskog skolastičara Pjera d Ejia ‘’Slika sveta’’, čiji se primerak i danas čuva u Kolumbovoj biblioteci u Sevilji sa njegovim svojeručnim marginalijama, kao i pismo italijanskog kosmografa Paola Toskanelija. Sadržaji tih spisa veoma su ohrabrili Kolumba u njegovoj zamisli tvrdnjom da rastojanje između zapadne obale Evrope i istočne Azije nije veliko. Toskaneli je poslao Kolumbu i geografsku kartu sveta, koju će kasnije ovaj koristiti kao kartu plovidbe preko Atlantika.
Snabdevši se svim raspoloživim geografskim i astronomskim znanjima, Kolumbo je najzad sačinio plan putovanja na zapad i obratio se portugalskom kralju Enriku (Henriku). Međutim, pošto plan nije prihvaćen, Kolumbo prelazi u Španiju gde, izlažući svoju ideju i predstavljajući plan, uspeva uspostaviti korisne veze sa uticajnim ličnostima bliskim španskom kraljevskom dvoru. Preko tih veza on se upoznao sa papskim izaslanikom Antonijem Đeraldinijem i njegovim bratom Alesandrom – vaspitačem mlađe dece kralja Ferdinanda i kraljice Izabele. Uz pomoć tih ličnosti, Kolumbo je predstavljen Pedru Mendosi, Kancelaru, arhiepiskopu Toleda i Velikom kardinalu Španije. Kardinal Mendosa imao je veliki uticaj na kraljevskom dvoru i izdejstvovao je Kolumbu audijenciju kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele. Skromnog izgleda, ali samouveren i bez zabune, Kolumbo je stupio pred svemoćni kraljevski par. Kako stoji u pismima, on je smatrao sebe ‘’za oruđe koje je nebo samo izabralo za izvršenje njegovih velikih namera’’. Kralj i kraljica pažljivo su saslušali Kolumba i odlučili da se posavetuju sa učenim ljudima svoje zemlje. Istovremeno oni su naredili svom ličnom duhovniku Fernandu Talaberi da sazove savet astronoma, teologa i kosmogafa, koji će sa Kolumbom pretresti njegov projekt.
Savet, koji je zasedao u Salamanki 1491. godine, odbio je Kolumbov plan. Odbijanje je obrazloženo, između ostalog, sa dva glavna ‘’argumenta’’. Prvi je, da Kolumbov plan protivreči Svetom pismu (Bibliji). Drugi argument je ‘’logička nemogućnost povratka natrag’’. Naime, mada su se neki od prisutnih na savetovanju, slagali sa Kolumbom da zemlja ima oblik kugle i logički dopuštali mogućnost da, ako se stalno plovi na zapad, može doći do istočnih obala Azije, oni su smatrali da je plan Kolumba neostvariv jer bi ‘’ispupčenost kugle bila za njega nepregledna vodena površina na koju se ne bi mogao popeti natrag čak ni pri najpovoljnijem vetru’’ i zato se brod ne bi nikad vratio iz Indije. Naravo, u to vreme još nije bila poznata sila zemljine teže. Zato je pred drugim ‘’argumentom i sam Kolumbo zanemeo, ali ga to nije pokolebalo u njegovoj nameri. Razočaran, Kolumbo je rešio da, nakon povedenih blizu sedam godina, napusti Španiju i vrati se opet u Portugaliju. Ali, pre polaska, otišao je u manastir De Rabida blizu Palosa da uzme svog sina. Međutim, kad je nadstojnik manastira Huan Peres saznao za neuspeh on je tešio Kolumba i odmah poslao po svog učenog prijatelja Garsiju Fernandesa i cenjenog Martina Alfonsa Pinsona, moleći ih da dođu da se posavetuju. Sva trojica su iskreno saosećali sa Kolumbom i smatrali da su njegovi planovi ispravni. I ovde su Kolubu opet osmehnula sreća. Fernandes i Pinson nagovorili su Peresa, koji je prethodno bio lični duhovnik kraljice Izabele, da joj napiše pismo s molbom da ne dozvoli da Kolumbo ode u drugu zemlju i tamo ostvari svoju zamisao.
nastaviće se
