Izvor: Blic, 24.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolumbov povratak i testament
Kolumbov povratak i testament
Hiljadugodišnji mračni period Evrope rasterali su, od 14 do 16. stoleća, zraci svetlosti tri najveća otkrića srednjeg veka. To su: otkriće antike, otkriće tehnike štampe i otkriće Amerike. Otkriće antike omogućilo je pristup i napajanje sa vrela znanja. Ono je usledilo bežanjem učenih Grka-Vizantinaca u Italiju pred osvajačkim pohodima Turaka u 14. i 15. veku. Otkriće štampe (pokretnog štamparskog sloga – Gutenberg oko 1445. godine) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << omogućilo je do tada nezamislivo brzo širenje znanja. Otkriće Amerike (Kristofor Kolumbo 1492. godine) konačno je i definitivno razbilo tradicionalne okove i sliku o Zemlji kao 'disku' i potvrdilo antičko grčko saznanje da Zemlja 'mora imati najsavršeniji oblik' tj. oblik kugle (Pitagora, Aristotel, Eratosten, Ptolomej).
Otkriću Amerike prethodilo je, međutim, sakupljanje geografskih i astronomskih znanja tokom više od 5 000 godina. Tekst, koji sledi, i koji je za 'Blic' ekskluzivno pripremio dr Novak Popović, oslanja se najvećim delom na knjigu 'Osvajanje zemlje' ruskog autora I.K.Lebedeva iz 1948. godine, a manjim delom na noviju literaturu i baze podataka o vremenu, događajima i akterima o kojima je reč.
O tom prvom susretu sa urođenicima, Kolumbo je zapisao i sledeće: ‘’Želeći da urođenicima ulijem prijateljska osećanja prema nama i uveren, gledajući ih, da će oni brže steći poverenje prema nama i radije pristati da prime našu veru ako im se obratimo blagošću, a ne silom, - naredio sam da se nekima od njih razdele staklene đinđuve i razne sitnice. Oni su na to pokazali takvu iskrenu radost i toliko zahvalnosti, da smo mi bili zaprepašćeni. Kad smo se vratili na brod, oni su zaplivali sa nama i nudili nam papagaje, klupka konca, koplja i mnogo drugih stvari. Urođenici su bili potpuno nagi i išarani raznim bojama. Sama koža bila je bakarne boje. Bili su srednjeg rasta, lepo građeni i većinom su izgledali da imaju oko trideset godina’’.
Uveren da je pristao na jedno od ostrva blizu Indije, Kolumbo je urođenike nazvao ‘’Indijanci’’. Kao što znamo, to ime starosedelaca ‘’Novog sveta’’ ostalo je i posle saznanja da to nije Indija, nego sasvim novi kontinenti naše planete Zemlje. Čuvši od urođenika da se južno iza ostrva nalazi zemlja sa mnogo zlata, Kolumbo je, nakon nekoliko dana, naredio plovidbu u tom pravcu, sa čvrstim uverenjem da ta zemlja nije ništa drugo do čuveno ostrvo Zipango (Japan). Sva ostrva, na koja je naišao i dao im imena, Kolumbo je smatrao delovima kraljevine Zipanga, a doplovivši do Kube, bio je uveren da je pristao na obale Kine i da se nalazi blizu grada Han-ču-hu, ranije kineske prestonice. Zbog toga je čak pripremio poklone i poslao izaslanstvo kineskom caru.
Međutim, izaslanici nisu pronašli kinesku prestonicu, nego su otkrili nešto sasvim drugo, nešto, što će, zamalo isto kao otkriće Amerike, izvršiti uticaj na svet. Naime, oni su naišli na jedno malo naselje od oko pedeset koliba, u kome su ugledali neobičan prizor: nekoliko divljaka šetalo je sa ‘’zapaljenim cepanicama i nekakvom suvom travom u rukama. Travu bi uvijali u tubicu, a zatim bi jedan kraj zapalili, a drugi stavljali u usta i uvlačili u sebe dim trave, koji su zatim ispuštali kroz nos’’. Urođenici su tu travu nazivali ‘’tabak’’. Premda su španski mornari bili zaprepašćeni kad su videli to neobično uživanje, kasnije su ga i sami prihvatili i kao svojevrsno otkriće doneli običaj pušenja u Evropu.
Iznenađen razvojem događaja, Kolumbo se očito već tada suočio sa pitanjem, da li se nalazi pred obalama Indije ili u novom nepoznatom svetu, koga treba tek istražiti. Pošto je sakupio znatne količine zlata, on je 3. januara 1493. godine odlučio da se vrati sa prvog putovanja, na kome je proveo 7 meseci i 12 dana. Brodovi ‘’Ninja’’ i ‘’Pinta’’ brzo su prešli Atlantik, dok je ‘’Santa Marija’’, nasukana i teško oštećena, napuštena južno od Kube. Međutim, kada je Kolumbo očekivao da ugleda obalu Španije, iznedada se razbesnela oluja, koja je trajala tri dana i odnela ‘’Pintu’’ daleko na sever. Na maloj ‘’Ninji’’ Kolumbo je očekivao sigurnu propast. On je napisao testament, ukratko opisao svoja otkrića i, uz molbu nalazaču da sve preda španskom kralju, papire savio u mušemu, stavio u hrastovo burence i bacio u more.
Međutim, ujutru 15. februara oluja se stišala i osmatrač sa jarbola je uzviknuo ‘’zemlja’’. Oduševljenje posade i samog Kolumba, kada su to čuli, verovatno je bilo isto toliko ili čak veće, nego kada su ugledali Novi svet. Ali, počela je opet jaka bura i odbacila ‘’Ninju’’ pred obale Portugalije. Portugalci su lepo primili Kolumba. Pozvao ga je lično kralj, saslušao njegov izveštaj i izneo pretpostavku da možda novootkrivene zemlje pripadaju portugalskoj kruni prema ugovoru sa španskim kraljem iz 1479.godine. Ta pretpostavka, kao i mogućnost eventualnog sukoba oko novootkrivenih zemalja između tada dve najveće pomorske sile, navela je papu Aleksandra, da 4. maja 1493. godine izda bulu (ukaz), prema kojoj, ‘’sve oblasti, ostrva ili kontinenti zapadno od meridijana, koji se proteže na odstojanju od sto španskih milja od Azorskih ostrva ili ostrva Zelenog rta, sačinjavaju vlasništvo Kastilije, a zemlje istočno od te linije pripadaju Portugaliji’’.
Nastaviće se
