Izvor: Blic, 16.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karađorđe, venčani kum
Karađorđe, venčani kum
Ljubavi i bračne prevare srpskih vladara verovatno su, za šire čitateljstvo, zanimljivije stranice naše istorije od njenih političkih borbi i ratova. I dok o ratovima i bunama imamo brojna dela i udžbenike, knjiga prof. dr Radoša Ljušića prva je kod nas koja ovoreno govori o ljubavnim avanturama i prevarama srpskih vladara iz dinastije Obrenovića, Karađorđevića i Petrovića. I nije reč samo o ljubavima već i o rodoskrvnim vezama, ubistvima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz očajanja, polnim bolestima i mnogim drugim pojavama. U nekoliko nastavaka donosimo najzanimljivije epizode iz ove knjige, koju je objavio 'Zograf' iz Niša i koja je, za kratko vreme, doživela dva izdanja. Knjiga se može poručiti na telefone izdavača 018/570-373; 570-225 ili na adresu IP 'Zograf', Majora Gavrilovića 1, 18000 Niš.
Kneginja Ljubica rodom je od Vukomanovića, koji su bili najbrojniji i najpoznatiji rod u Srezoj- evcima. Slavili su Lučindan, a poreklom su iz metohije.
I pored pristojnog imetka i ugleda u selu, Vukomanovići nisu igrali zapaženu ulogu u Prvom i Drugom ustanku.
Radosav (1758-1805), sin Gavrila Vukomanovića, bio je oženjen Marijom Damnja- nović (1762-1797) iz sela Družetića, Užičke nahije. Marija je umrla u 35. godini života, pa se Radosav ponovo oženio, ali je ime druge njegove supruge ostalo nezapisano. Radosav je iz dva braka imao jedanaestoro dece - sedam sinova i četiri kćeri. Ljubica Vukomanović rođena je 14. januara 1785. godine kao druga kćer.
Od sve kneginjine braće, drugi po rođenju, Jovan, bio je najpoznatiji, iako je najkraće živeo. kad je podignut Drugi ustanak Jovan se dohvatio puške među prvim i bio je uz svog zeta i predvodnika ustanika Miloša Obrenovića. On je Obrenoviću služio kao pisar, a u bici za Požarevac nosio je barjak. U jednom turskom naletu, kad su turske delije s 'neopisanom hrabr- ošću' udarile na ustanike, poginuo je Jovan Vuko- ma- nović.
Crkva u Savincu, po- di- gnuta 1819-1820, a obn- ovljena 1860. i 1904. go- dine, porodična je grobni- ca Obrenovića i Vuko- manovića. Pored posmrtnih ostataka Obrena Martinovića, očuha kneza Miloša Obrenovića, tu su sahranjeni i članovi poro- dice njegovog brata Jovana.
Na Ljubičinim leđima bile su 'dve crne belege sa šake velike', koje je nosila od rođenja. U vezi s njima nastala je priča o Turčinu koji je, boraveći jednom prilikom u kući Vukomanovića, tražio do majke Marije da poturči devojčicu. On je govorio majci da će njena kćer 'nekad biti na veliku gospostvu', odnosno da će 'nekad znati za glavara zemlje'.
Uoči udaje Ljubica je 'bila najviđenija među devojkama iz sve okoline'. Čak i ako se preterivalo u opisu Ljubičine lepote, mladi beg Tokatlić imao je dovoljno motiva da se zagleda u stasalu Srezoje- včanku. On je pomišljao na njenu otmicu, ali nije se usuđivao da je ostvari, plašeći se gneva svog strica, starog Selim-bega Tokatlića, dobro raspoloženog prema raji.
U nju se zagledao godinu ili dve pre izbijanja Ustanka brat po majci Milana Obrenovića, Miloš Teodorović potonji srpski knez.
U poznim godinama, dok je boravio u Beču, knez Miloš se setio kako je upoznao Ljubicu. Napu- štajući svog zeta Savu, možda 1802. ili 1803. godine, pre nego što se konačno doselio kod polubrata Milana, Miloš je preko Pranjana, na putu za Brusnicu, prošao kroz Srezojevce. Na jednom od srezojevačkih potoka ugledao je Ljubicu i majku, koje su belile platno. 'Tada mi je bilo prošlo 20 godina, a još sam bio kao devojka. Čim videh Ljubicu, ostaše mi oči na njoj. Ona i majka joj, opaziše mene, iziđoše iz vode, i spustiše skute (bejaše ih stid od mene da duboko gaze). Ja pregazih vodu, i, na drugom bregu, sedoh obuvati se. Ošljario sam valjda čitav sahat, samo da duže gledam Ljubicu. E, činiš 'voliko, jest bila lepa za čudo.'
Kad mu je polubrat Milan poverio da za njegove trgovačke potrebe luči stoku Miloš je učestalo navraćao u Srezojevce, kod Vukoma- novića, ne bi li ponovo ugledao Ljubicu. Njegov drug u kalauženju stoke Turčin Ćor-Zuka pronikao je u Miloševu tajnu i ovaj mu je priznao da je 'zavoleo Ljubicu'. Turčin je potom preuzeo na sebe da ubedi Milana da isprosi Ljubicu od Vukomanovića. Ovo je kneževa priča.
Pitanje Miloševe ženidbe postavilo se ponovo tek posle izbijanja Prvog ustanka. Iz kneževe priče saznajemo da je vojvoda Milan isprosio Ljubicu i doveo je u njihov dom. 'Kad sam se oženio bilo mi je oko 24 godine'.
Miloš Teodorović i Ljubica Vukomanović uzeli su se u proleće 1804. godine. Milan je pozvao Karađorđa da kumuje najverovatnije, u vreme osvajanja Rudnike i njegovog postavljanja za vojvodu 18. mart 1804). Tad su se Kara- đorđe i Miloš prvi put sreli i upoznali. Miloš je pod komandom Stanoja Glavaša učestvovao, s odredom koji je poveo Milan Obrenović na Rudnik, u sastavljanju turske čete iz Čačka, koju je predvodio Čolak Alija. U narativnim izvorima se pominje njegovoj junaštvo u razbijanju jednog turskog odreda u Čestobrodičkoj klisuri, kod svog mesta rođenja, Dobrinje. To, kao i uspesi oko osvajanja Rudnika, bili su lep motiv Milanu da zamoli Karađorđa da bude venčani kum njegovom polubratu Milošu. Vožd ih nije odbio. Nastaviće se
