Izvor: Blic, 04.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad sreća zavisi od nesreće
Kad sreća zavisi od nesreće
Za većinu žena njihov odnos sa svojom majkom je najkomplikovaniji i najambivalentniji odnos u životu. Bolni odnosi između ćerke i majke u detinjstvu pogubno utiču na razvoj kćerke, na njenu zrelost, na njen celokupni život. Knjiga 'Žene i njihove majke' Viktorije Sekunde (u prevodu Tatjane Marković objavio izdavač 'Doca' iz Beograda) je štivo i lek za svaku ženu, jer ne govori samo o najlepšim majkama, nego i o majkama koje nisu u redu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje ometaju rast i razvoj svoje kćerke. U njoj su odgovori na mnoštvo pitanja, kao što su: zašto smo nesigurne, slabe, nesamostalne, histerične, zašto radimo pogrešan posao, zašto smo neuspešne i zašto nam partner ne odgovara...? U nekoliko nastavaka 'Blic' donosi najzanimljivije delove iz ove knjige, koji će svakoj ženi, bila uzrasta devojčice ili starice, pomoći da razume i reši najvažniji problem u svom životu.
Strah je drugi kontrolišući mehanizam, koji ima slične dugotrajne konsekvence.
Intervjuisala sam ženu koja neprestalno brine, da će njena ćerka koja ima 30 godina, poginuti u automobilskoj nesreći, ili se zaraziti sidom, ili se razboleti od anemije. Ona uveseljava svoju ćerku zastrašujućim bajkama, iz televizijskih vesti ili skupljenih od suseda u predvorju njihove apartmanske zgrade u Čikagu, o tome na koji način mlade žene bivaju prevarene ili silovane. Takva 'zabrinutost' može da bude emocionalno osakaćujuća. Zaista!
Ona je osakatila njenu ćerku koja, iako ima dobar posao u banci, ne može da skupi dovoljno hrabrosti da se iseli iz roditeljskog stana. Doktorka N.F. Kerin, psiholog, koji vodi radionice na temu majka-ćerka, opisuje pravu prirodu preterane i hronične majčinske zabrinutosti. 'Briga je dug lanac. Majka koja previše brine o svojoj ćerki može izvesti da to izgleda kao oblik ljubavi, ali konstantno izražavanje zabrinutosti osigurava da ćerka ostaje zavisna'.
Odlazak predaleko. Većina ovih primera, ne ukazuju na neosetljivu ili zlonamernu, destruktivnu majku, koja ne poseduje ni jednu jedinu vrlinu. Ali kad su ovi simptomi brojni ili hronični, i kada ih retko smenjuju trenuci ljubavi, ćerka može da donese sledeći zaključak: da sreća njene majke zavisi od njene nesreće i nedostatka snage.
Cena ovih osam metoda kontrole ćerkinog ponašanja i umanjivanja njene samovrednosti je emocionalna hendikepiranost; iako može osećati užasan gnev zbog činjenice da je zloupotrebljena na ovakve načine, ćerki je sve teže i teže da izađe iz tog kruga-dok ne dođe dan, ako on uopšte dođe, kada shvati da joj je njena majka, makar i nenamerno, nanela psihičku povredu.
'Ona mi je uradila najgoru stvar', rekla mi je jedna žena. 'Učinila je da sumnjam u samu sebe'.
Kada majka pokušava da veže odraslu ćerku za sebe, bilo preko straha, zahtevnosti, bolesti ili besa, posledice mogu biti zastrašujuće. Nastavljanje pokušaja da se zadovolji nikad zadovoljiva majka, preti mentalnom zdravlju odrasle ćerke i svim njenim odnosima. Pa ipak, takve ćerke čvrsto nastavljaju da se vraćaju svojim majkama, bez menjanja tog odnosa i svojih gorkih, očajnih reakcija na njega. Te ćerke ostaju zaglavljene u psihičkom limbu, između straha da će biti emocionalno zarobljene majčinskom invanzivnošću i straha od toga da će biti poslate na otvoreno more bez majčine pomoći. Lili Singer (Lily Singer), kliničar i koautor knjige 'Nakon gubitka: praktičan vodič kroz tugovanje ka ispunjavajućem životu', objašnjava zašto neke odrasle ćerke nastavljaju da budu zavisne, na jedan ili drugi način, od majke koja ne pokazuje ljubav i zašto je ta zavisnost posledica emocionalnog nasilja njihovih majki.
'Ako Vam se govori od prvog meseca života da niste dobri, da niste pametni, da nešto ne umete da uradite, da nemate vlastito mišljenje, da birate pogrešne prijatelje, da učite na pogrešan način, da ne oblačite pravu odeću i da ne izgledate dobro, u određenom momentu počinjete da verujete u to. A, ako poverujete u to, biće vam potrebna 'mama' da Vam govori šta da radite.'
Zloupotreba je ne dozvoliti svom detetu da odraste kao nezavisno, poštovano ljudsko biće.
Šta takve odrasle ćerke treba da urade sa svojim majkama? Mogu početi da se odvajaju, postajući svesne da njihove majke, obično bez ikakve svesne namere da povrede svoje ćerke, možda jednostavno nisu napravljene od pravog majčinskog materijala (iz razloga o kojima ćemo tek govoriti) u vreme kada su ćerke bile mlade.
A koji je najbolji način da shvatite da vaše iskustvo možda nije bilo normalno? 'Morate da uporedite svoja očekivanja od života, i očekivanja drugih ljudi' kaže Doktor Garbarino. 'To je tačka u kojoj počinjete da dobijate perspektivu o svom vlastitom iskustvu. A to je vrlo teško uraditi ako su vaši jedini intimni kontakti oni u okviru vaše porodice'.
Drugi korak je u tome da ćerke moraju da nauče da posmatraju svoja vlastita osećanja i instinkte, govoreći sebi: 'Osećam se neprijatno, ljuto, uzurpirano, neadekvatno, krivo, besno, kao da nadamnom dominiraju' kada sam sa svojom majkom. Moram da obratim pažnju na to, jer to mi ukazuje na koji način se ja odnosim prema mojim prijateljima, ljubavnicima, bračnim partnerima, deci, kolegama. U tome je validnost. NASTAVIĆE SE
Viktorija Sekunda: Zašto nisi prijateljica sa svojom majkom
.jpg)
