Izvor: Blic, 23.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hapšenja dopisnika u hotelu Hajat
Hapšenja dopisnika u hotelu Hajat
Svrgavanja s vlasti Slobodana Miloševića je bio proces u kome su brojne ličnosti u Jugoslaviji, Evropi i SAD delovale iza javne scene i presudno uticali na događaje koji su doveli do petooktobarskog prevrata. O tim akcijama i ličnostima, pored ostalog, govori knjiga 'Igra senki' Tima Maršala, koju je ovih dana objavio B92 (Samizdat FreeB92). Autor knjige je očevidac mnogih događaja koji su se odvijali u državama nastalim na prostoru Brozove >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Jugoslavije. Njegova knjiga 'Igra senki' je roman koji govori o ličnostima koje su iz senke vukle poteze i presudno uticale na procese u Srbije do pada Slobodana Miloševića. Donosimo najzanimljivije epizoda iz Maršalove knjige, koja ima sve odlike majstorski ispripovedanog špijunskog romana.
Sposobnost konverzacije bila mu je ograničena jer je stajao s nosom uza zid, s rukama iznad glave i s pištoljem uperenim u leđa. Svako ko se u tom trenutku nalazio u Reutersovoj redakciji bio je u sličnom položaju. Jedna grupa sastavljena od različitih jedinica policije u civilu tražila je zapadne izveštače, naročito reporterku CNN-a Kristijanu Amanpur; njeno izveštavanje, ocenjeno kao pristrasno, uznemirilo je mnoge ljude. Otprilike u isto vreme 40 ili 50 predstavnika medija koji su sa krova 'Hajata' snmali eksplozije uhapšeni su i odvedeni u centar grada. Zadržani su preko noći, a oprema im je konfiskovana.
Nisam znao da se to događa, pa sam se vratio u hotel. U njemu je vladao metež. Hol je bio pun ljudi koje nisam poznavao,ali jesam prepoznao. Svako ko je na sebi imao skupu kožnu jaknu, crnu rolku, crne farmerke, hekler i mrgodan izraz bio je pripadnik tajne policije. Srećom, oni mene nisu prepoznali. Odšunjao sam se u svoju sobu i seo na krevet pitajući se šta da radim.
Posle nekoliko minuta neko je pokucao na vrata, a zatimudario po njima nečim teškim. Otpuzao sam do špijunke. S druge strane vrata bili su kožna jakna i hekler. Osećao sam se vrlo blesavo dok sam tako stajao iza vrata praveći se da nisam tu. Na moje iznenađenje, kožna jakna se gotovo odmah udaljila. Sačekao sam nekoliko minuta, a onda sam izašao u hodnik i zaputio se prema liftovima. Tri policajca u civilu sa heklerima okačenim oko vrata dolazila su iz suprotnog smera. Pribirajući zanemarljive ostatke samopouzdanja pogledao sam jednog od njih u oči i ne zastajući rekao na svom najboljem osornom srpskohrvatskom: 'Dobro veče'.
Jedva me je i pogledao. Pošto smo se mimoišli, skrenuo sam u drugi hodnik, sjurio se do stepeništa, sišao nekoliko spratova, seo na betonski stepenik i zapitao se šta ću sad. Dole je nekoliko ljudi silom izvodilo Amanpurovu iz kancelarije direktora hotela. Očevici su pretpostavili da je uhapšena. U stvari, jedan viši državni činovnik postarao se da je njegovo lično obezbeđenje spase od kožnih ili nekih drugih jakni koje su je tražile. Ambasador jedne od skandinavskih zemalja čekao je napolju; on je odvezao Amanpurovu u ambasadu i odatle ju je prokrijumčario iz zemlje posle nekoliko dana. Stvari su se smirile. Jedinica koja je pretraživala hotel bila je u nadležnosti vlade Republike Srbije, a ne jugoslovenske savezne vlade kojoj je trebalo nekoliko sati da uspostavi punu kontrolu nad Jugoslavijom. U zbrci koja je vladala te noći mnogi uticajni političari - među njima i neki koji nisu podržavali Miloševića demonstrirali su svoj autoritet. U Beogradu je bilo mnogo oružanih jedinica i gotovo sve su još bile lojalne Miloševiću, ali bilo je i naoružanih 'rezervista' koji su slušali Miloševićevog rivala Vojislava Šešelja. U to vreme, srpski ministar informisanja bio je član njegove 'Radikalne'(čitaj fašističke) stranke. Radikali su izjavili da se svi strani novinari moraju proterati i izdali su naređenja specijalcima u civilu da ih privedu.
Te noći je bilo mnogo zanimljivih telefonskih poziva dok su zvaničnici, političari, oružane jedinice i gangsteri proveravali ko je za šta nadležan. Odgovor je i dalje bio Slobodan Milošević. Kad se to raščulo, izdata su naređenja s visokog nivoa i kožne jakne su smenila dva uniformisana policajca. Sedeli su u holu i, sudeći po njihovom izgledu, nisu imali pojma kako bi postupili kad bi se vratili oni opasni momci. nastaviće se
.jpg)
