Izvor: BKTV News, 05.Jul.2017, 10:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geopolitika: Dugotrajni "hladni rat" velikih sila (KOLUMNA)
Davne 1950. godine u Memorandumu Veća bezbednosti broj 68 (NSC68) SAD piše da je ''Hladni rat'' u stvari stvarni rat u kojem je opstanak slobodnog sveta u pitanju.
Ovaj postulat američke spoljne politike bio je prisutan do devedsetih godna 20. veka u odnosima sa Ruskom Federacijom.
SAD su sebe definisale kao ''pobednicu'' u ''Hladnom ratu'' i kao ''čuvara slobodne demokratije''.
Kako nema više opasnosti od komunističke ideologije, sada je ''hladni rat'' >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Zapada usmeren prema Ruskoj Federaciji sa namerom unutrašnje dezitegracije evroazijskog prostora, uz strateško opkoljavanje granica Rusije.
Meta ''hladnog rata'' nije samo ruska ekonomija i energetika, već i lično predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.
Međunarodne sankcije EU i SAD i vojni pritisak NATO u pribaltiku i crnomorskom basenu, kao i na granicama Ukrajine i Rusije je krajnji rezultat koji je postigla bivša Obamina administracija.
Budući da EU predstavlja najznačajnijeg partnera Rusiji, nametnutim ''hladnim ratom“ se stvara obostrana izolacionistička politika koja će ostaviti dugotrajne posledice.
Zahvaljujući novom ''hladnom ratu'' SAD su profitirale, a veći deo tereta takve politike podnela je Evropska unija. Istovremeno, pritisak na Rusiju ojačao je položaj predsednika Putina i ruski ekonomski patriotizam.
Uključenje Rusije u sirijsku krizu pokazalo se kao mera geopolitičke ravnoteže koja je dovela ISIL na ivicu propasti. Rusija je normalizovala svoje odnose sa Turskom koja je preko američkih kanala bila destabilizovana.
Ruske vlasti su "spasile" turskog predsendika Erdogana svojim informacijama da mu se sprema obaranje s vlasti, tako da su sada "vrata turske" otškrinuta i za ruske interese, što nikako ne odgovara SAD.
Posledice novog "hladnog rata" SAD i NATO, kao i EU se osećaju i na Balkanu. Države na Balkanu koje su članice EU i NATO, po automatizmu su uključene u sprovođenje sankcija prema Ruskoj Federaciji.
Negativan stav prema Rusiji ima Rumunija, nešto umereniji stav Mađarska i Bugarska, a bespogovorno sledbeništvo SAD pokazuje Albanija.
Od samog starta, protiv sankcija prema Rusiji su bile Srbija i Republika Srpska i nešto umerenije BJR Makedonija. Najintenzivniji antiruski stav je ipak na Balkanu u Hrvatskoj i Crnoj Gori.
Ova politika se prenosi i na Srbiju. Hrvatska pokušava da svojom militantnom i nacionalno agresivnom politikom uporno vodi "hladni rat" protiv Srbije. Sličnu politiku u vezi sa Kosovom imaju i vlasti u Albaniji.
Nedavno su visoki zvaničnici Ruske Federacije jasno stavili do znanja da je za njih od velikog značaja nacionalna bezbednost Srbije i Republike Srpske. Balkan je i dalje zona interesa Zapada, pre svega, NATO, SAD i EU, kao i Ruske Federacije.
Dakle, Balkan ostaje geopolitičko polje "kolateralne štete" u sukobu interesa velikih sila koje perfidno huškaju narode koji žive u regionu jedne na druge. Ostaje da se vidi šta to može da se promeni u odnosima SAD i Rusije kada je svima jasno da u potencijalnom otvorenom sukobu nuklearnih sila niko ne može da pobedi.
Geopolitika: Evropa "pod čekićem" nemačke masonerije
.jpg)
