Izvor: BKTV News, 28.Feb.2017, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geoekonomija: Zašto se zapad plaši istočnog zmaja?
U savremenoj informatičkoj eri, gde je svet postao ''globalno selo'' mnogo je lakše pratiti geopolitička i geoekonomska tektonska pomeranja.
Ukrštanjem relevantnih informacija može se zapaziti da su najveća ''geoekonomska trenja'' trenutno na relaciji SAD - Kina, ali i EU – Kina, tako da se može očekivati da će se pojačati evroatlantski pritisci na Srbiju koja održava odlične bilateralne odnose sa ovom dalekoistočnom velesilom.
Da podsetimo, Srbija sa Kinom >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << sarađuje na realizaciji projekata brze pruge na relaciji Beograd-Budimpešta i Koridora 11, zatim na realizaciji projekata pretvaranja otpada u električnu i toplotnu energiju, a tu je i veoma značajan ugovor u ''podizanju iz pepela'' smederevske Železare. Dok Srbija sve više sarađuje sa Kinom, Zapad je u velikom grču.
Još 2013. godine Ministarstvo odbrane SAD je objavilo izveštaj u kojem se civilne i vojne vlasti u Kini direktno optužuju za diplomatsku, industrijsku i vojnu špijunažu tzv. ''hakovanjem'', odnosno neovlašćenim upadima u elektronske baze. U tom poduhvatu najviše su bile ugroženi informacioni sistemi američkih korporacija u kojima je pohranjena intelektualna svojina. Dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću, ionako krhki odnosi sa Kinom, još su se više usložili.
Nova Platforma međunarodne trgovine SAD prepoznala je Kinu kao velikog ''monetarnog manipulatora''. Budući da je predsednik SAD Donalt Trap odlučan da se uhvati u koštac sa najvećim ekonomskim problemima, može se očekivati da će predstavnik SAD za trgovinu pokrenuti trgovinske sporove protiv Kine, kako pred američkim sudovima, tako i pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO).
Tramp je odustao i od ratifikacije Ugovora o transpacifičkom partnerstvu, žrtvujući na taj način saradnju sa proverenim dalekoističnom američkim saveznicima, i to samo iz straha da bi Kina mogla da se priključi ovom sporazumu ''na mala vrata''.
Bezusovno realizujući svoju doktrinu ''Novi put svile'' Kinezi su primetili da je Evropa u velikoj panici zbog njihove privredne ekspanzije, posebno kada je u pitanju proizvodnja čelika. Srbija je, svakako, sastavni deo Evrope, a ne pusto ostrvo u Tihom okeanu, pa u takvoj geoekonomskoj klimi može očekivati pojačanu diplomatsku aktivnost zapadnih zemalja u cilju usporavanja saradnje zvaničnog Beograda sa Pekingom.
Inostrani mediji su nedavno izvestili da je Evropska unija stavila ''pod lupu'' plan izgradnje brze pruge između Beograda i Budimpešte, koji se realizuje u okviru kineskog železničkog projekta ''Jedan pojas, jedan put''. Fajnenšel tajms iznosi da se ispituje održivost pruge vredne 2,89 milijardi dolara, odnosno da su se ''evrounijate'' veoma zainteresovane da im se pruži odgovor da li se time krše zakoni EU prema kojima veliki saobraćajni projekti ne mogu da se realizuju bez raspisanih javnih tendera.
Da podsetimo, domaći mediji su već pisali o tome da se pod nadzorom ''nedremanog oka'' međunarodne Ekonomske zajednice Srbija našla i sredinom prošle godine u vezi sa investiranjem Kineza u novi Blok 3 termoelektrane ''Kostolac B'' i proširenja ugljenokopa ''Drmno''. Tada su, navodno, međunarodne institucije tražile informaciju od zvaničnog Beograda da li je vladinim garancijama za kredit dodeljena državna pomoć mimo predviđenih pravila.
Takođe, srpska delekacija je svojevremeno morala da ubeđuje Evropsku komisiju da proizvođači čelika u Smederevu neće omogućiti plasman proizvoda proizvedenih u kineskim čeličanama. Kada je jedino Srbija, od zemalja učesnica na Samitu Kine i zemalja centralne i istočne Evrope u Rigi, potpisala sporazum o potpunoj viznoj liberalizaciji sa Pekingom, ostali učesnici su šapatom govorili premijeru Vučiću da je to veoma hrabar potez. Nema sumnje da je u očima evrounijatskih komesara Srbija hrabra, ali na neki način i nepouzdana, zato što je dozvolila da se u Beogradu otvori Bank of China (BOC Srbija).
Dosadašnja saradnja Srbije i Kine plod su državničkog delovanja i vizije premijera Aleksandra Vučića. Isključivo njegovom zaslugom i zadobijenim simpatijama kod kineskog predsednika Si Đinpinga u narednom periodu možemo očekivati izradnju prvih industrijskih parkova i dolazak solventnih kineskih kompanija.
Sve to pokazuje da kada država vodi balansiranu međunarodnu politiku, korist od saradnje sa ekonomski jakim centrima je neizostavna. Postojeća geoekonomska jednačina sa jednom nepoznatom označenom kao ''Istočni zmaj'', ne bi trebala da izaziva strah kod zapadnjaka. Ako ne mogu sami da je reše, neka potraže odgovor od zvaničnog Beograda, koji je uspostavio bilateralne odnose sa Pekingom.
Sandžačka vetrometina: Ugljanin (ni)je politički "podivljao" (KOLUMNA)
.jpg)
