Izvor: Blic, 26.Maj.2013, 17:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sporne reklame: Najviše nas varaju na kreditima i popustima

Nepotpune informacije o kreditima i kreditnim karticama, sveobuhvatne akcije i popusti u trgovinama koji zapravo važe za mali broj artikala, najčešće su obmane i zablude do kojih se kroz televizijske reklame dovode potrošači u Srbiji.

Naredni problem je loša zakonska regulativa i nadležnost više institucija koja se u praksi pokazuje neefikasnom jer je potrošaču gotovo nemoguće da zna kojoj instituciji da se obrati.

U Evropskoj uniji 2005. godine doneta je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << direktiva o nefer trgovinskim praksama koja obezbeđuje da potrošači ne mogu biti obmanuti niti izloženi prevarama trgovaca. Kod nas, međutim, prema rečima Gorana Papovića, predsednika Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Srbije, niko ni za šta nije odgovoran, a nadležnosti se prebacuju od tržišne inspekcije, Ministarstva zdravlja, Ministarstva finansija...

- Komercijalne reklame koje nigde u svetu ne bi mogle da prođu, emituju se kod nas. Ne znate da li su ti proizvodi uopšte kontrolisani - kaže Papović.

U Republičkoj radiodifuznoj agenciji (RRA) kažu da po Zakonu o oglašavanju oni mogu samo da upozore emitera i eventualno napišu prekršajnu prijavu, ali ne mogu da utiču na oglašivače.

- Od 2010. podneli smo 11.000 prekršajnih prijava, procesuirano je stotinak, a 30 je i presuđeno - kaže Goran Peković, član Saveta RRA.

Inspektori podneli 70 zahteva sudovima

Prema rečima Gorana Macure, načelnika Odeljenja za opšti nadzor u Sektoru tržišne inspekcije, ovu oblast regulišu i Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o lekovima, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Od početka godine tržišni inspektori su podneli 70 zahteva nadležnim sudovima za pokretanje postupaka zbog povrede Zakona o oglašavanju, a nijedna presuda još nije doneta.

Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisano je da se finansijske usluge moraju oglašavati na jasan i razumljiv način, a oglašavanje ne može sadržavati informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima pod kojim korisnik koristi ove usluge.

- Pri oglašavanju, iznos efektivne kamatne stope treba da bude napisan tako da je uočljiviji od ostalih elemenata. Od prekršaja koji su do sada bili uočeni jeste i nenavođenje troškova koji padaju na teret klijenta, kao i da se ne navodi da je kamatna stopa promenljiva - kažu u Narodnoj banci Srbije.

- Postoji mnogo načina kako se kompanije neetički ponašaju kada su u pitanju prevare potrošača u reklama. Kod nas se najčešće koriste popusti pri kupovini u reklamama koji važe za određene aritkle, a ne za svu robu u prodavnicama. Događa se i da piše sitnim slovima u drugom planu na reklami da akcija traje dok ima proizvoda na zalihama. Potrošači najčešće pročitaju ili čuju samo informaciju da se proizvod povoljno prodaje, jer je cena zbog niske platežne mogućnosti građana često najvažniji faktor odlučivanja o kupovini - kaže dr Vesna Damnjanović, docent na Katedri za marketing menadžment i odnose s javnošću FON-a.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...

Kamatica.com: "Reklame": Najviše varaju na kreditima i popustima

Banke.Online.rs: Sporne reklame: Najviše nas varaju na kreditima i popustima