Izvor: B92, 24.Avg.2013, 11:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zamrzavanje penzija-privremeni spas

Beograd -- Ukoliko budući ministar finansija Lazar Krstić odluči da ograniči rast penzija, ta mera bi poboljšala stanje u budžetu ali samo na kratak rok.

Ovako razmišljaju stručnjaci i sugerišu da je potrebno doneti i dugoročne mere za reformu penzionog sistema.

Budući ministar finansija Srbije Lazar Krstić rekao je da plate u javnom sektoru i penzije ne mogu u punoj meri da prate rast potrošačkih cena, pogotovo što se polovina novca za isplatu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << penzija obezbedjuje iz budžeta. "Stezanja kaiša će svakako morati da bude ako mislimo da stabilizujemo javne finansije", poručio je on.

Direktor Unije poslodavaca Dragoljub Rajić rekao je Tanjugu da, pošto su potrebne hitne mere od strane ministra finansija, verovatno će posegnuti za merama koje daju brzo rezulatate, kao što je poduženje radnog veka ili odsustajanje od formule za usladjivanje penzija, ali to su privremene mere jer novca nema.

Na pitanje da li je potrebno zamrzavati penzije, Rajić je odgovorio da je prosečna penzija oko 22.000 dinara i da je to malo, ali ako nema novca bolje je primeniti meru zamrzavanja, nego zaduživati zemlju.

Na dužze staze, dodao je, pošto i dalje raste broj penzionera u odnosu na broj zaposlenih, to ne može da bude rešenje.

Potrebno je reformisati PIO fond, tako što će njegovu imovinu koja vredi milijarde evra, bez obzira što je ta imovina u lošem stanju, kroz pronalaženje strateskih partnera i kroz postavljanje fonda kao jedne nezavisne finansijske investicine korporacije, početi da se podižu prihodi tog fonda”, rekao je Rajić.

Deficit bi se tako smanjio povećanjem prihoda, navodi on, a ne samo nekim tehničkim merama kao što je produženje radnog veka.

Celoj državi predstoji nekoliko godina ozbiljnog stezanja kaiša, pod uslovom da svaki dinar koji se uštedi ne ide u potrošnju nego u neke pametne investicije, ocenio je Tanjugov sagovornik.

Mora se raditi na tome da se prihodi penzionog fonda uvećaju i da drzava vrati svu imovinu koja je u državnim rukama, jer je PIO fond imao udeo u preko 500 preduzeća, dodao je Rajić i poručio da PIO fondom ne treba da upravljaju političari, nego profesionalci.

Treba da postoji profesionalni menadžmet u PIO fondu, kao i sektoru za upravljanje imovinom, na čijem bi čelu bi takodje trebalo da bude pofesionalac, rekao je Rajić, koji je i član UO PIO fonda.

Ekonomista Miroslav Prokopijević rekao je da sve dok Srbija ima bitno veće rashode od prihoda, moraju se uzimati krediti, a oni izvori kreditiranja su pri kraju. On je dodao da postoje razne alternative šta sve treba kratiti u budžetu, a jedna od tih alternativa su penzije.

Možete da birate da li ćete da kratite penzije ili neke druge stavke. Plate i penzije su pola budžeta, a druga polovina kapitalni izdaci, otplata dugova i javne nabavke. Možete da birate gde ćete da seckate, rekao je Prokopijević.

U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, juče nisu želeli da komentarišu mogućnost ograničavanja penzija. Ipak, poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), kojoj pripada to ministarstvo, Momo Čolaković rekao je da će PUPS podžati Krstićeve najavljene rezove, ali ne ukoliko budući ministar zatraži zamrzavanje i smanjivanje penzija, ili uskraćivanje već stečenih prava penzionera.

Krstić rekao je da mu je cilj da manjak u državnom budžetu svede sa ovogodišnjih 6,5 na najviše četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2014. godini.

Nastavak na B92...