Izvor: Blic, 21.Feb.2008, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vrlo brzo kurs će se normalizovati

Narodna banka Srbije, ukoliko bi to želela, zbog visokih deviznih rezervi od 14,5 milijardi dolara, mogla bi da interveniše na međubankarskom deviznom tržištu praktično beskonačno na nivou na kojem je to činila u protekla tri dana. Međutim, nije posao centralne banke da bude aktivni igrač na deviznom tržištu, već sudija koji pažljivo prati utakmicu i interveniše samo u određenim situacijama - kaže za „Blic" Radovan Jelašić, guverner NBS.

U prethodna dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dana, pa i juče NBS je tri puta intervenisala sa po 10 miliona evra. Centralna banka je to učinila pošto je na međubankarskom deviznom tržištu promet - koji uobičajeno, i bez učešća NBS, iznosi između 150 do 200 miliona evra - bio smanjen na oko dvadeset miliona evra.

- To je jasan signal da su akteri postali oprezni i da su se zbog političke neizvesnosti privremeno uzdržavali od trgovine. Pri tom, želim da podsetim da NBS dnevno od menjača otkupljuje između tri i pet miliona dolara, koje takođe vraća u promet na devizno tržište.

Kad očekujete da se stanje na tržištu deviza stabilizuje?

- Za razliku od klasičnih intervencija, kada NBS od banaka traži da „otkriju svoje karte" i izjasne se po kom kursu su spremne da prodaju ili kupe devize, centralna banka je prodavala po deset miliona evra bez postavljanja pitanja o nivou kursa. Namera NBS, dakle, nije bila da utiče na bilo koji nivo kursa, već da utiče na likvidnost međubankarskog deviznog tržišta i da doprinese održavanju nivoa prometa na njemu. Tim pre, što ocenjujemo da će se promet ubrzo vratiti u uobičajene okvire, kao i rasponi između prodajnog i kupovnog kursa.

Koji su to još instrumenti koje NBS može da upotrebi kako bi sačuvala stabilnost dinara?

- Osnovni instrument NBS je referentna kamatna stopa, ali se njen uticaj, generalno, pa i na kretanja na deviznom tržištu, ispoljava u dužem periodu. Tako će biti i sa efektima povećanja referentne kamatne stope koje je izvršeno početkom februara. Nivo kursa se, međutim, dnevno određuje u sučeljavanju ponude i tražnje na tržištu. Stoga je NBS i reagovala na pomenuti način da bi kratkoročno uticala na likvidnost deviznog tržišta. Na srednji i dugi rok, naravno, na stabilnost deviznog tržišta utiče više faktora, od priliva investicija, kapitala, doznaka, do odnosa u spoljnotrgovinskoj razmeni.

Ko još, osim NBS, mora i treba u ovakvoj situaciji da reaguje? Šta može vlada da učini?

- Vodeći adekvatnu monetarnu politiku i u dnevnom reagovanju na određene situacije Narodna banka u tome ima ključnu ulogu. Srednjoročno i dugoročno, međutim, za stabilnost dinara odgovorni su svi oni koji odlučuju o stabilnosti i perspektivama srpske ekonomije, a to znači o javnoj potrošnji, strukturnim reformama, evropskim integracijama, rejtingu zemlje i njenoj primamljivosti za investitore...

Da li su razlozi da učesnici toliko oklevaju da trguju na međubankarskom deviznom tržištu opravdani ili ima špekulativnih razloga?

- Najpre, da demistifikujemo te priče o špekulacijama. Banke ne mogu da trguju ako im njihovi klijenti za to ne daju nalog, dakle da za njih kupe ili prodaju devize. Logično je da su zbog aktuelnih događanja i klijenti iščekivali i da nisu bili spremni „bez nužde" da prodaju odnosno kupuju devize, što je bio osnovni razlog za smanjenje nivoa likvidnosti deviznog tržišta u proteklim danima. Pošto su se ovi politički događaji očekivali, očigledno je da se veći deo privrednih subjekata, koji su imali potrebe da devizama, unapred obezbedio od mogućih deviznih rizika. To je normalan vid njihove poslovne „špekulacije".

I danas dinar jača

Narodna banka Srbije i juče je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu sa 10 miliona evra. Očekuje se da dinar na kursnim listama danas neznatno ojača - za pet para.

Inače, u bankama se juče evro otkupljivao za 80,53-82,62 dinara, dok se prodavao za 84,19-85,28 dinara. U menjačnicama donji kurs bio je 82,20 dinara, a gornji 83,75-83,90 dinara

Nastavak na Blic...