Izvor: B92, 29.Mar.2012, 05:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada steže kaiš, neophodna štednja
Beograd -- Vlada Srbije trebalo bi da na današnjoj sednici usvoji uredbu o smanjenju potrošnje budžetskih korisnika. Planirane su uštede od oko 15 milijardi dinara.
Tim merama neće biti umanjivane zakonom propisane isplate, kao što su plate, penzije i socijalna davanja, ali ni subvencije i kapitalni rashodi.
Uštede u budžetu trebalo bi da budu postignute smanjenjem rashoda fondova i državnih službi koje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imaju sopstvene prihode, zatim manjim troškovima za službena putovanja, usluge po ugovoru, nabavku roba i usluga.
Najveće uštede planirane su preko manje potrošnje budžetskih korisnika koji ostvaruju sopstvene prihode. U narednih devet meseci po tom osnovu treba uštedeti 10,9 milijardi dinara.
Cvetković najavio nove mere na Kopaoniku
Usvajanje novih mera štednje najavio je premijer Cvetković tokom nedavnog ekonomskog foruma na Kopaoniku. On je tada rekao da se vlada mora držati zadatog deficita budžeta, pošto se rebalans ne može izvesti, jer se Srbija nalazi pred izborima. Obelodanio je i da je u ovoj godini smanjena projekcija privrednog rasta, po kojoj će iznositi između nula i 0,5 odsto.
To nije prvi put da kreatori fiskalne politike na taj način spasavaju budžet. Prilikom usvajanja rebalansa budžeta, odnosno prekrajanja državne kase za prošlu godinu bilo je predviđeno da se po tom osnovu uštedi oko devet milijardi dinara. Na spisku budžetskih korisnika koji ostvaruju sopstvene prihode tada su se našli: Fond za zaštitu životne sredine, Budžetski fond za vode, Uprava za trezor i Ministarstvo pravde.
Kad je na kraju godine podvučena crta, videlo se da celokupna ušteda nije mogla da pokrije minus. Ušteđeno je milijardu dinara manje.
Fiskalni savet je tada i izrazio sumnju da nije ekonomski opravdano prilagođavati rashode republičkog budžeta manjom potrošnjom sopstvenih prihoda budžetskih korisnika. Jer, to može da znači da su nameti privredi i građanima po osnovu pripadajućih taksa i naknada previsoki i da ih treba smanjiti.
Vlada je rešila i da smanji obim garancija kojima staje iza kredita javnih preduzeća. Nezvanično, njihov obim bi mogao da bude za 130 miliona evra manji. A garancije su bile jedno od mesta spoticanja u pregovorima sa MMF.
Ukoliko krene u restrikcije država bi mogla da "uštine" deo od 46,5 milijardi dinara namenjenih za robu i usluge, ili od osam milijardi "ostalih transfera", kao i komadić od blizu devet milijardi dinara predviđenih za tekuće rashode.
Cilj Vlade je da "minus" u državnoj kasi smanji na 26 milijardi dinara. Taj iznos je, inače, baš onaj koji predviđa i nedavno "zamrznuti" sporazum sa MMF. Srbija je, međutim, samo za prva dva meseca ušla u „minus" od 37,2 milijarde dinara, a da bi se "jaz" smanjio, ministarstva i ostali budžetski korisnici morali bi da smanje troškove i nadoknade čak 11 milijardi dinara.
Budžetom za ovu godinu, inače, predviđeni su prihodi od 750 milijardi, rashodi od 890 milijardi, a budžetski deficit 140 milijardi dinara.
