Izvor: Blic, 15.Okt.2008, 06:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ublažićemo uticaj svetske krize

Radni tim za praćenje mogućeg uticaja međunarodne finansijske krize na Srbiju danas će imati sastanak sa predstavnicima osiguravajućih društava i društva za upravljanje investicionim fondovima, a u planu je i razgovor sa bankama i preduzećima. Želimo da čujemo koji su konkretni problemi i predloge za njihovo rešavanje, a nakon analize ukoliko bude potrebno sprovešćemo i odgovarajuće mere, kako bismo eventualne efekte globalne krize kod nas minimizirali - najavljuje u razgovoru za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Blic" Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.



Šta su, po vama, trenutni veliki problemi?

- Gorući problem je što su neki domaći subjekti iz nepoznatih razloga neodgovornim izjavama generisali problem nepoverenja u naš bankarski sistem koristeći se duboko ukorenjenim strahom koji postoji opravdano kod građana još iz devedesetih godina prošlog veka. U tom smislu, osnovni zadatak je da poručimo građanima da su njihovi depoziti u bankama sigurni, da nema nijednog racionalnog razloga za povlačenje štednje iz banaka. Zadržavanje poverenja je osnov svega.

Šta država može i mora da učini?

- Iskreno, država treba da se što manje meša u privredu. Ona mora da obezbedi makroekonomsku stabilnost i stvara ambijent za privlačenje stranih investicija, i to donošenjem odgovarajuće regulative. Stiče se utisak da su pojedini ovu situaciju iskoristili kako bi promovisali neke uloge države koje joj ne pripadaju, a s tim treba biti oprezan. Sve će biti jasno kada se uvide efekti nakon mera koje su sprovedene u SAD i Evropi. Smanjenje ili zaustavljanje recesije će se na najbolji mogući način reflektovati i na naše tržište.

U suprotnom?

- Ukoliko mere koje se preduzimaju u svetu ne daju efekta, onda i kod nas možemo očekivati još skuplje kredite, kao i da će ih biti u manjem obimu, a ako recesija potraje, to će se sigurno odraziti i na naš privredni rast. Od privrednika će se tražiti da predlože mere i aktivnosti za koje smatraju da će biti potrebno da preduzmu odgovarajuće nadležne institucije kako bi se sprečili neželjeni uticaji tekuće globalne krize.

Konkretno, da li država razmišlja da poveća zagarantovani limit od 3.000 evra za štedne uloge u slučaju da banka ode u stečaj?

- Ovih dana sagledaćemo da li postoji potreba za tim. Agencija za osiguranje depozita prati strukturu štednje i trenutno 80 odsto čine ulozi takozvanih sitnih štediša. Osnovni cilj sistema osiguranja je zaštita sitnih štediša i on je ispunjen.

A šta ćemo sa ostatkom od 20 odsto, sa velikim štednim partijama? Hrvatska vlada je donela odluku da poveća limit sa 14.000 evra na 50.000 evra. To doprinosi jednoj vrsti sigurnosti stanovništva?

- Ponovnim sagledavanjem strukture štednje, videćemo da li postoji potreba da se u nastalim okolnostima limit poveća. Naravno, imaćemo i u vidu koje su korake preduzele zemlje iz okruženja, kao i opasnost od mogućeg transfera novca iz jedne u drugu državu.

Smanjenje proizvodnje

Državni sekretar za 21. oktobar najavljuje i veliki sastanak sa preduzećima u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

- Ima nagoveštaja pojedinih stranih kompanija da će zbog uticaja globalne finansijske krize ukoliko duže potraje morati da smanje obim proizvodnje, kako u svojim pogonima u svetu tako i u Srbiji. Želimo da čujemo šta su njihovi konkretni problemi i da li ih očekuju u kratkoročnom ili dugoročnom periodu - kaže Slobodan Ilić.

Aranžman sa MMF

Koliko smo blizu aranžmana sa MMF-om?

- Očekujem da kada se naša delegacija vrati iz SAD-a dobijemo jedan izveštaj o rezultatima razgovora sa MMF-om i Svetskom bankom, pogotovu u svetlu globalne finansijske krize. Biće održan i sastanak sa premijerom, nakon čega će se doneti odluka da li ćemo sklopiti novi aranžman sa MMF-om.

Nastavak na Blic...

EMportal: Ublažićemo uticaj svetske krize