Izvor: B92, 20.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Hrvatsku uloženo oko 2,2 mlrd. €
Zagreb -- Stranci su u Hrvatsku u prva tri tromesečja prošle godine uložili oko 2,17 milijardi evra, a ukupna su ulaganja od 1993. su dostigla 19,8 milijardi evra.
U strukturi tih ulaganja u prva tri kvartala prošle godine više od milijardu evra odnosi se na vlasnička ulaganja, oko 638 miliona na ostala ulaganja, a pola milijarde se odnosi na zadržane zarade.
I u prva tri kvartala prošle godine u direktnim inostranim ulaganjima dominira finansijsko posredovanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odnosno bankarski sektor, na kojeg se odnosi oko polovina, tačnije 1,08 milijardi evra, a reč je najpre o dokapitalizacijama pojedinih banaka u stranom vlasništvu.
Više od po sto milijuna evra iznosila su ulaganja stranaca u četiri delatnosti - u poslovanje nekretninama 191,5 miliona evra, u hotele i restorane 117 miliona, dok se na delatnosti vađenja nafte i zemnog gasa odnosi 113,6 miliona evra, a na ostale poslovne delatnosti 112,5 miliona evra.
Austrijanci su i dalje najznačajniji ulagači u Hrvatsku sa nešto više od milijardu evra uloženih u tom razdoblju. Ulaganja iz Holandije iznosila su 326,5 miliona evra, a više od po sto miliona evra u devet meseci prošle godine uložili su investitori iz još tri zemlje - Luksemburga (150,2 miliona evra), Slovenije (132,1 milion) i Švajcarske (115,9 miliona).
Stranci su u proteklih nešto manje od 16 godina, od 1993. do kraja trećeg tromesečja prošle godine u Hrvatsku uložili ukupno 19,84 milijarde evra, a više od 57 odsto tih ulaganja, ili oko 11,4 milijarde evra, dolazi iz tri zemlje - iz Austrije (5,8 milijardi), Holandije (3,2 milijarde) i Nemačke (2,3 milijardi evra).
Više od po milijardu evra u proteklom razdoblju u Hrvatsku su uložili investitori iz Francuske (1,3 milijarde), Mađarske (1,3 milijardi) i Luksemburga (1,1 milijardi evra), a nešto manje od milijarde iz Italije.
Oko 40 posto ulaganja od 1993. odnosilo se na bankarski sektor u koji su stranci uložili 7,8 milijardi evra. U hemijsku industriju su stranci uložili 1,6 milijardi evra, u poštu u telekomunikacije 1,5 milijardi, a u poslovanje nekretninama oko 1,2 milijardi evra.
