Izvor: B92, 22.Feb.2011, 17:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Trošimo previše na plate
Beograd -- Svako neplansko povećanje plata u javnom sektoru i penzija imaće za posledicu rast deficita budžeta i inflacije, ocenio je guverner NBS Dejan Šoškić.
"Kada se podignu plate u javnom sektoru, javiće se svi korisnici javnih sredstava sa istim zahtevima, a to će se preliti na privatni sektor, što će stvoriti pritisak na inflaciju", rekao je Šoškić.
Šoškić je ukazao da su plate u Srbiji niske, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ali da je naša proizvodnja toliko niska, da su i ovakve plate "na granici izdrživosti" i zato je izlaz u njenom porastu i većoj produktivnosti rada, jer se tek tada stvaraju realni uslovi za veću potrošnju.
"Ako želimo da trošimo više od onog što stvaramo ili smo morali prodati nešto što imamo, a prodavali smo kroz privatizaciju, i trošili, ili ćemo se zaduživati, što nam je sada jedina realna mogućnost, jer je, manje, više privatizacija završena", naglasio je Šoškić.
To zaduživanje, rekao je on, u ovom trenutku bi stvorilo uslove za dodatnu potrošnju, ali se mora biti svestan da se dug mora vraćati i ono će izazvati manju potrošnju u tom trenutku.
Guverner je ukazao da Srbija, kao i svaka druga zemlja može da troši onoliko koliko stvara, ukoliko želi da opstane.
Guverner je istakao da Srbija mora da ide još ranije definisanim putem, odnosno ka režimu ciljane inflacije i njenom obaranju na nivo koji je u evrozoni. On je podsetio da je za ovu godinu ciljana inflacija 4,5 odsto plus minus 1,5 odsto, a za 2012. godinu četiri odsto plus minus 1,5 odsto. Srbija mora da gravitira ka niskoj stopi inflacije i povećanju produktivnosti rada, kao i stabilnosti na deviznom tržištu, i boljeg rešenja u ovom trenutku nema, naglasio je Šoškić.
"Tu nema magičnih rešenja, nema alhemije da se stvorivrednost ni iz čega. Tu vrednost moramo stvoriti mi, kao građani, kroz prirast BDP, i to onog najkvalitetnijeg dela, a u Srbiji je to industrija", zaključio je Šoškić.
On je ukazao da Srbija ima industrijsku proizvodnju tek nešto više od 40 odsto od one koju je imala 1989. godine, dok je brutodomaći proizvod (BDP) 65 odsto onog od pre tranzicije.
Šoškić je izjavio i da bi za Srbiju bilo korisno da uspostavi novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) jer bi to doprinelo da privreda Srbije u većoj meri postane izvozno orijentisana.
On je istakao i da bi novi aranžman pojednostavio i olakšao prvu godinu primene fiskalnih pravila a pomoć MMF-a bila bi dragocena i u sprovođenju strukturnih reformi.
Guverner je dodao i da bi potencijalno raspoloživa sredstva iz novog aranžmana bila značajna za obezbeđivanje stabilnosti u Srbiji u slučaju eventualnih poremećaja u međunarodnom okruženju. Šoškić je naglasio da će, i posle povlačenja dela poslednje tranše kredita od MMF, Srbija nastojati da ne pređe kvotu od 300 odsto kod Fonda jer bi to značilo zaduživanje pod mnogo gorim uslovima.
On je podsetio da je program Srbije sa MMF-om doprineo da naša zemlja prođe kroz krizu sa manje nestabilnosti i gubitka bruto domaćeg proizvoda i sa mnogo stabilnijom reputacijom zemlje u međunarodnim krugovima.
On je rekao da naša zemlja ima potencijale i ogromne šanse da postane najpropulzivnija privreda u regionu, ali ostvarivanje tog potencijala i privlačenje stranih investitora zavisiće od nas samih.
On je ocenio da privredni model rasta Srbije mora da bude zasnovan na proizvodnji razmenjivih dobara i podizanju izvoza.
Šoškić je upozorio da je Srbija jedina od zemalja u regionu koja još nije prebrodila predtranzicoini period istakavši da je bruto domaći proizvod 65 odsto od onoga iz 1989. godine, dok je industrijska proizvodnja na nivou od 40 odsto one iz 1989.
"Bez ozbiljne reindustrijalizacije i rasta izvoza i proizvodnje razmenjivih dobara, ne možemo govoriti o privrednom ozdravljenju zemlje", naveo je on.
