Izvor: RTS, 15.Nov.2012, 20:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prodaja obveznica - rizik i zarada

Prodajom evroobveznica obezbeđeno finansiranje budžeta do leta. Umesto najavljenih pola milijarde dolara, prodajom obveznica Vlada obezbedila 750 miliona dolara. Stručnjaci kažu da je zaduživanje bilo nužno.

Samo mesec i po pošto je prodala milijardu dolara obveznica, država se juče ponovo na isti način zadužila na svetskom tržištu i to 750 miliona dolara. Taj novac na naplatu dospeva za pet godina, a u međuvremenu država će plaćati godišnju kamatu od 5,45 odsto.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Po povoljnim uslovima obezbeđeno je finansiranje budžeta u prvoj polovini naredne godine, kažu u Vladi. Zaduživanje je bilo nužno ocenjuju stručnjaci, a Vladi odaju priznanje da je dobro pripremila i odradila posao.

"Juče je tržište bilo veoma povoljno, pa smo želeli da obezbedimo sredstva za prvu polovinu naredne godine", naveo je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.  

On je rekao da ne želi da bude bude u situaciji da se nedeljno obezbeđuju sredstva za plate i penzije, kao kada je preuzeo Ministarstvo.

Investitori su bili spremni da kupe sedam puta više obveznica nego što je Vlada ponudila, i to povoljnije nego što su pre neki mesec kupovali slovenačke obveznice. Kamata je i procenat niže nego prilikom prethodne prodaje pre mesec i po, doduše i rok za naplatu je upola kraći - pet godina.

"U svetu kamate i dalje padaju zbog usporavanja privrede, naročito evrozone. Što se tiče Srbije očekivanja su pozitivna za narednu i 2015. i 2016. godinu. Očekuje se da će biti veći rast i manji rizik i otuda tražnja za hartijama", rekao je Dragoslav Veličković iz banke Sosijete ženeral. 

Čak 167 investitora iz celog sveta htelo je da kupi hartije države Srbije.

Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta kaže da uglavnom američki penzioni i investicioni fondovi imaju višak sredstava koji umesto u Americi po jedan odsto plasiraju tržištima u razvoju po pet do šest odsto.

Fiskalni savet ponovo upozorava da nam je javni dug preko mere i da će na kraju godine biti između 60 i 65 odsto.

"Ovo je bilo nužno zlo, sa novim zaduživanjem nismo ni bliže ni dalje od krize javnog duga za koju je ključno smanjenje deficita, i strukturne mere zaduživanja države su samo posledica deficita i strukturne neravnoteže", rekao je  Altiparmakov.

Ekonomista Zoran Grubišić kaže da je to strategija kupovine vremena i da se na ovaj način teret prilagođavanja prebacuje na buduće generacije.

Ipak, kako kaže, dobro je što su u pitanju dugoročne obveznice pa ne dospevaju u ovim kriznim vremenima.

"Treba biti oprezan, jer će vreme za otplatu dugova doći", rekao je Grubišić.

Vlada je, kažu stručnjaci, odradila dobar posao - teško da je na bolji način i jeftinije mogao da se obezbedi novac da se pokrije minus u budžetu.

Nastavak na RTS...