Izvor: B92, 21.Apr.2011, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatizaciju preživelo 3.000 ljudi
Kragujevac -- Od 37 privatizovanih preduzeća u Kragujevcu u sedam je poništena privatizacija, a prestala su da rade četiri, među kojima su neka nastala u 19. veku.
Država je od privatizacije kragujevačkih preduzeća zaradila 2,8 milijardi dinara, Kragujevac je trebalo da dobije pet odsto, odnosno 130 miliona, ali je u gradsku kasu stiglo gotovo tri puta manje novca, jer je veći deo otišao na razne troškove.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Sem toga, od nekadašnjih 17.500 radnika u ovim preduzećima, ostalo je samo 3.333 zaposlenih.
Poništene privatizacije
* "Diork” (ponovo prodat)
* "Zastava Jugomedika”
* "Zastava Inženjering”
* Mlekara "Mladost” (ponovo privatizovana)
* Štamparija "Nikola Nikolić"
* DP "Partizan” (ponovo prodat)
* GP "Kazimir Veljković”
Kako kaže Vlada Vučković, zamenik gradonačelnika za preduzetništvo, privatizacija u Kragujevcu nije dala očekivane rezultate.
"Srbija je izabrala jedan od najliberalnijih koncepata privatizacije, očekujući da tržište sve razreši. Nije ostvaren osnovni cilj, a to je da konačno dolazi vlasnik, da zna šta hoće i da želi da proširi proizvodnju, tržište i nastavi ulaganja”, kaže Vučković.
U većini tih privatizacija, kako dodaje, kupac nije bio zainteresovan za proizvodnju, niti kontinuitet poslovanja, već isključivo za lični interes.
"Lokalna uprava nije imala nikakvog uticaja na privatizaciju, a ni država nije odredila prioritete. Prodavala je preduzeća čak i onim fizičkim licima kojim je bilo zabranjeno dalje učešće u privatizaciji, odnosno pojedina preduzeća kupovale su sekretarice”, kaže Vučković.
Prema njegovim rečima od 37 privatizacija u Kragujevcu poništeno je sedam i "samo pravo čudo spasilo je od propasti” Mlekaru "Mladost” koja je nakon poništene privatizacije ponovo našla kupca i sada posluje u okviru sistema nemačke kompanije "Megle”.
Pored te, poništene su privatizacija DIORK-a, "Jugomedike”, "Zastava Inženjeringa”, štamparije "Nikola Nikolić”, kožare "Partizan”, građevinskog preduzeća "Kazimir Veljković”, kaže Vučković.
Kragujevac je svojevremeno brodovima izvozio krupne lance u osamdesetak zemalja sveta i proizvodnja je merena desetinama miliona dolara. Danas, nakon privatizacije "Filipa Kljajića”, država je posle višemesečnih protesta radnika preuzela većinski paket od 57 odsto vrednosti kapitala.
Ništa bolja sudbina nije zadesila ni nekadašnju štampariju "Nikola Nikolić”, na čijem mestu se sada prodaje bela tehnika. Jedno od najstarijih preduzeća, kožara "Partizan”, nastala je od proizvodnje započete još u 19. veku, preživela oba rata, ali ne i tranziciju.
Konzorcijum od tri nekadašnja rukovodioca ove fabrike nije uspeo da konsoliduje proizvodnju, niti je realizovano bilo šta od najave dolaska investitora iz Italije i Turske. Propala je i prva privatizacija "Kazimira Veljkovića”, građevinske firme čiji su radnici kroz pet decenija postojanja izgradili dve trećine stambenih i poslovnih objekata Kragujevca.
Ne radi ni fabrika za preradu mesa "Crvena zvezda”, koja je nekada izvozila u Englesku, a ni posle 10 godina nije završena privatizacija "Zastava kamiona”, fabrike koja je sada u restrukturiranju.
"Mi nismo imali mogućnost da iskažemo interes grada i pojedina preduzeća isključimo iz procesa privatizacije, na način kako je to uspeo na primer Beograd, sa PKB-om ili Hipodromom. Zahvaljujući samo podržavljenju Fabrike automobila i dolasku "Fijata”, spasena je automobilska industrija i FAS će biti jedan od nosilaca razvoja ne samo Kraguejvca nego i cele države”, kaže Vučković.
Izuzimajući "Zastava automobile”, i mlekaru "Mladost” grad Kragujevac u daljem razvoju privatizovanih firmi ne vidi značajnije osnove niti perspektivu svog ukupnog razvoja. Budućnost grada zasniva se, uz automobilsku industriju, na novim investicijama i to u oblasti informacionih tehnologija i bioinženjeringa.
"Reč je o Naučnotehnološkom parku koji će biti na lokaciji "Servis 2” i gradi se uz podršku Vlade Srbije, i isto tako važna investicija u oblasti bioinženjeringa, a u okviru razvoja Univerziteta i Medicinskog fakulteta, sa Centrom za matične ćelije”, navodi Vučković.
