Izvor: B92, 22.Jan.2015, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravilnik kasni skoro 700 dana
Pravilnik o modelu ugovora javnog i privatnog sektora za unapređenje efikasnosti nije usvojen ni 700 dana od usvajanja Zakona o efikasnom korišćenju energije.
Usvajanje pravilnika je u resoru ministarstva rudarstva i energetike, podsećaju iz NALED-a
Iz NALED podsećaju da je zakon dao priliku javnom sektoru da angažuje specijalizovane kompanije za pružanje energetskih usluga (tzv. ESCO kompanije) i unapredi upotrebu energije u javnoj rasveti, vodovodu, grejanju, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << školama, bolnicama i drugim institucijama, što je onemogućeno, jer nije donet pravilnik, ni 300 dana nakon isteka roka za njegovo usvajanje.
Iz NALED-a su ukazali da taj podzakonski akt nije jedini uslov da javni sektor počne da štedi energiju, navodeći da je jedan od ključnih problema trenutna cena energije koja uštedu čini nedovoljno profitabilnom. Potrebno je, kako se dodaje, i bolje definisati status povlašćenih proizvođača energije.
Bez pravilnika onemogućeno je i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za energetsku efikasnost, pokazuje analiza NALED-a.
"ESCO kompanije svojim rešenjima mogu da obezbede uštedu energije i do 50 odsto. Prednost ovog modela javno-privatnog partnerstva je u tome što lokalna samouprava ne mora da izdvaja sredstva iz budžeta ili da se zadužuje. Investiranje i rizik padaju u izvesnoj vrednosti na privatnog partnera, jer ulaganje vraća od novca koji njegovo rešenje uštedi", kazao je direktor ESCO kompanije San enerdži Balkan Nenad Mitošević, navodi se u saopštenju.
On je istakao da postoji veliko interesovanje ESCO kompanija za ulaganje u Srbiju, ali da bez pravilnika to nije moguće.
Resornom ministru Aleksandru Antiću 14. oktobra prošle godine su se zbog tog problema pismom obratili predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji, zajedno sa ambasadorima 16 zemalja EU, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, NALED-a i drugih poslovnih udruženja.
Iz NALED-a navode da je energetska efikasnost veoma važna zbog ispunjavanja obaveza iz pregovaračkih poglavlja o energetici i zaštiti životne sredine gde Srbija najlogore stoji.
Procenjuje se da će u narednih 10 godina biti neophodna ulaganja od 10 milijardi evra kako bi Srbija dostigla evropske ekološke standarde, a potrebno je i da se do 2020. energetsku efikasnost poveća za petinu i da 27 odsto energije koja se troši stiže iz obnovljivih izvora.
Pravilnik o ugovoru za pružanje energetskih usluga trebalo bi da propiše model na osnovu kojeg će javni i privatni partner sarađivati, koje mere za poboljšanje energetske efikasnosti će primeniti, kako će se obračunavati potrošena energija, a kako ušteda, način na koji će privatni partner obezbediti investiciju, ali i kako će naplatiti pruženu uslugu, vreme na koje se ugovor zaključuje.
Barometar propisa, jedinstvena on-line aplikacija za praćenje donošenja podzakonskih akata, u fokusu ima više od 400 propisa neophodnih za punu primenu više od 20 zakona važnih za privredu.
Navedeno je da je 179 podzakonskih akata doneto sa zakašnjenjem, a 164 nije usvojeno ni po isteku roka. Prosečno kašnjenje sa usvajanjem naraslo je na 1.040 dana.
