Izvor: S media, 04.Nov.2009, 16:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postignut sporazum sa MMF-om
Vlada Srbije uspešno je završila pregovore sa MMF-om, o reviziji stend baj aranžmana, prema kome će deficit budžeta za narednu godinu biti četiri odsto BDP-a, plate i penzije u 2010. biće zamrznute, uz preuzetu obavezu vlade da započne reformu penzijskog sistema, istaknuto je danas na zajedničkoj konferenciji predstavnika vlade i MMF-a .
Ministarka finansija Diana Dragutinović je na konferenciji za novinare, po završetku pregovora s MMF koji su zapocecti 26. oktobra, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << najavila da će se Predlog zakona o budžetu za 2010. godinu naći pred Vladom Srbije za dve do tri nedelje.
Sa MMF-om dogovoreno je da zamrzavanje plata i penzija bude produženo i u 2010. godini, čime će biti ostvarene najveće uštede, rekla je ona i dodala da je s MMF-om dogovoren i početak penzione reforme, čiji će se pun efekat osetiti tek 2020. godine.
Dragutinovićeva je navela da će vlada budžetski deficit od četiri odsto, što je u konsolidovanom iznosu oko 130 milijardi dinara, pokriti kreditnim zaduživanjem na domaćem finansijskom tržištu i kod medjunarodnih finansijskih institucija.
Računa se i na povoljne kredite Svetske banke, od koje bi do kraja godine trebalo da stigne 200 miliona dolara, kao i donacija EU u iznosu 150 miliona evra - 50 miliona do kraja ove i još 100 miliona evra naredne godine, uz najavljenu makrofinansijsku pomoć Unije od 200 miliona evra, navela je ministarka finansija.
Ona je podsetila i da je Srbija od MMF-a ove godine dobila 600 miliona dolara na osnovu specijalnih prava vučenja, koji će takodje ići u budžet.
Dragutinovićeva je napomenula da Srbija računa i na sredstva ruskog kredita od oko milijardu dolara, ističući da pregovori nisu završeni i da konkretnih cifara još nema, kao i da su za srpsku stranu prihvatljivi samo uslovi zaduživanja koji su bolji od onih koje može dobiti na domaćem finansijskom tržištu.
Sledeća poseta Misije MMF-a biće u februaru naredne godine, a Vlada Srbije će do tada doneti zakon o budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti kao jedan zakon, koji su do sada bili odvojeni zakonski propisi, najavila je Dragutinović.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladjan Dinkić ocenio je da će pad BDP-a do kraja godine iznositi tri odsto, nasuprot ranijim procenama MMF od četiri odsto.
On je ocenio da će rast BDP-a u 2010. godini iznositi više od 1,5 odsto, što je optimističnije od procena Fonda, ukazujući da će do rasta privrede doći zahvaljujući velikim investicijama u infrastrukturu.
"Ulaganja u infrastrukturu biće uvećana za 200 miliona evra, a podsticaji privredi za 120 miliona evra", rekao je Dinkić i naveo pet razloga zbog kojih je dobro za Srbiju što je postigla dogovor sa MMF-om.
Prvi medju njima je smanjenje javne potrošnje i povećanje investicija u infrastrukturu koje će u narednoj godini dovesti do većeg zaposljavanja, a drugi je to što je Srbija uspela da prevazidje ekonomsku krizu bez povećanja poreza privredi i gradjanima, rekao je on.
Dinkić je podsetio da Vlada Srbije nije povećavala PDV niti uvodila solidarni porez kao što je to učinila, npr. Hrvatska.
Prema njegovim rečima, treći razlog je što je u budžetu za 2010. godinu napravljen dogovor u korist razvoja, a četvrti što se starosna granica za odlazak žena u penziju neće povećavati sa sadašnjih 60 godina života.
Peti razlog zbog kojeg Srbija treba da bude zadovoljna postignutim sporazumom, je taj što će 17. novembra ove godine bord direktora Svetske banke odobriti budžetu Srbije oko 200 miliona dolara, a uskoro se očekuje i makrofinansijska pomoć EU od 200 miliona evra.
Guverner NBS Radovan Jelašić najavio je da će sredstva iz kreditnog aranžmana sa MMF-om biti usmerena na jačanje deviznih rezervi centralne banke koje sada iznose oko 9,7 milijardi evra.
On je najavio da će narednih dana i meseci sa predstavnicima MMF-a biti dogovorena i tačna dinamika povlačenja tih sredstava.
Jelašić je najavio da je s MMF-om dogovoreno da monetarna politika i u narednoj godini bude fokusirana na smanjenje inflacije, koja je projektovana u rasponu od šest plus minus dva odsto godišnje.
Guverner je dodao da je postignut dogovor da bude nastavljeno smanjenje restriktivnosti monetarne politike, ali uzimajući u obzir moguće rizike kao što su pitanje regulisanih cena ili značajno povećanje domaće tražnje.
Potpredsednik vlade Jovan Krkobabić najavio je da će do kraja februara 2010. godine biti gotov predlog reforme penzionog sistema, u koji će biti unete promene dogovorene sa MMF-om.
Reforma sistema penzijsko-invalidskog osiguranja nije uslovljena zahtevima MMF-a, rekao je Krkobabić, objašnjavajući da su reforme sistema PIO bile potrebne da bi on bio što racionalniji, a istovremeno da se ne ugrozi egzistencija penzionera.
Plate i penzije u ovoj i narednoj godini, biće zamrznute na nivou iz novembra 2008. godine, ali će u 2011. godini biti uskladjivane na višem nivou, zavisno od ekonomskog rasta zemlje, rekao je Krkobabić.
"Koliko će to biti ne zavisi od naše dobre volje, već od privrednog rasta i prostora za rast plata i penzija, tako da taj privredni rast ne bude ugrožen", rekao je on.
Krkobabić je napomenuo da nije utrvrdjena nikakva formula za uskladjivanje penzija u 2011. godine, a precizan dogovor o tome biće utvrdjen 2010. godine, kada se bude donosio budžet za 2011. godinu.
Šef misije MMF-a Albert Jeger rekao je da je sa Vladom Srbije postignut dobar i uravnotežen sporazum kao i da će sada glavni izazov srpskih vlasti biti da taj program i njegova primena, podsećajući da sporazum treba da odobri i izvršni odbor MMF-a čiji sastanak je zakazan za kraj decembra.
On je podsetio da je, prema prvim procenama MMF-a, privredni pad u Srbiji u ovoj godini trebalo da bude oko četiri odsto, ali se sada procenjuje da će biti bliži tri odsto.
Rast i oporavak biće relativno spori, tako da će za 2010. godinu predvidja privredni rast od 1,5 odsto, ocenio je Jeger, ističući da su glavna pitanja tokom razgovora sa vladom bili budžeti za 2009. i 2010. godinu kao i fiskalna politika posle 2010. godine.
On je istakao da je ključ za postizanje sporazuma bilo i namera vlade da pokaže da ima jasnu strategiju za smanjenje budžetskog deficita i posle 2010. godine i ukazao da se s tim ciljem vlada obavezala na reformu javnog sektora i penzionog sistema.
