Izvor: Večernje novosti, 17.Sep.2012, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poskupljenja i nestašice hrane

SLIKE u ovdašnjim prodavnicama hrane gotovo su identične. Neke robe na rafovima nema, dok druga stiže, ali isključivo uz izrazito više cene. Osim pogleda na nove cene, brigu potrošača dodatno podgrevaju najave proizvođača i trgovaca da cenovnici, u dogledno vreme, neće biti menjani naniže. I, dok na srpskom tržištu sve poskupljuje, u svetu, prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, pojedinim namirnicama padaju cene. Tako su cene svežeg mesa tokom čitave godine u svetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << prilično mirne, a krajem jula su i pale. Slična je situacija i sa mlekom, a sredinom godine je njegova cena krenula "nizbrdo". Krajem leta i u svetu je došlo do poskupljenja žitarica i šećera, kao prva posledica veoma sušne godine. Jestivo ulje je nemoguće naći u radnjama. Tamo gde ga ima, litar se nudi po ceni od 170 do 200 dinara. Ni snabdevanje šećerom nije sjajno, a kilogram je premašio cenu od 110 dinara. KAO DA JE DECEMBAR NI sa zelenih pijaca ovih dana nema lepih vesti. U jeku spremanja zimnice, povrće i voće je poskupelo i do 40 odsto. Paradajz se nudi i po 120 dinara, paprike staju do 100, a krompir se prodaje i za 80 dinara. Septembra prošle godine kilogram paradajza se na veliko nudio po 20 dinara. Na tezgama je njegova maksimalna cena bila 60 dinara. I paprike su bile nešto jeftinije, a krompir se prodavao po upola povoljnijim cenama. - Prve količine ulja iz robnih rezervi na rafovima će biti već od srede - kaže, za "Novosti", Goran Tasić, direktor Direkcije robnih rezervi Srbije. - Potpisali smo ugovore sa velikim trgovinskim lancima i izdali naloge uljarama. U naredna dva meseca ćemo isporučiti 5.000 tona ulja i toliko šećera. Videćemo koliko će ova intervencija uticati na cene, jer proizvođači kažu da poskupljenjima pokušavaju da pokriju veće troškove proizvodnje. Trgovci tvrde da dnevno isporuče po oko 30 kartona, odnosno 500 litara ulja većim radnjama. Kako kažu, te količine u normalnim uslovima dovoljne su za dva do tri dana, ali ove isporuke planu za samo 15 minuta. I kod mleka sve više "miriše" na nestašice. Dok se sa proizvođačima pregovora o otkupnim cenama mleka, u rashladnim vitrinama samo poskupljenja. Kantica od 700 grama pavlake dostigla je 193 dinara, a litar dugotrajnog mleka "pregazio" je stotku. S druge strane, proizvođači mleka upozoravaju državu da ako mleko ne bude skuplje, neće ga ni biti u trgovinama. Kako tvrde, proizvodnja po ovakvim uslovima je neizdrživa. VEĆA TRAŽNJA TRŽIŠNA inspekcija utvrdila je da se u prodaji nalaze nedovoljne količine jestivog ulja i belog kristal šećera u odnosu na povećanu tražnju, koja je za 50 odsto veća u odnosu na prosečnu mesečnu. - Kao jedan od razloga povećane tražnje jeste i podatak da je nestašica izazvana ne samo uvećanom sezonskom prodajom već i najavama proizvođača da će se cene duplirati, te je samim tim i potražnja za ovim artiklima bila povećana - kažu u Sektoru tržišne inspekcije. - Količine suncokretovog ulja koje se isporučuju iz uljara u prodavnice čine tek oko 40 odsto trebovanih količina prometnika, jer proizvođači ističu da su potrošene zalihe sirovine suncokreta od prošlogodišnjeg roda, a nove su tek u začetku. - Država pokušava brojnim merama da stabilizuje tržište i primiri cene - kaže Mladen Radović, direktor Uprave za cene Ministarstva trgovine. - U septembru je uobičajeno veća potražnja za hranom zbog spremanja zimnice. Ponuda je, s druge strane, smanjena jer je sezona određenog voća i povrća na izmaku. To su sve pritisci na cene. Suša je drugi problem koji će se odraziti prvenstveno na cene mesa i mleka. Bilansi ovogodišnjeg roda pokazuju da je samo kukuruz značajnije podbacio, dok je kod ostalih prinos negde na nivou prethodnih godina. Kod zejtina je, međutim, problem psihološke prirode, ali i cena suncokreta svuda u okruženju raste. Da li je srpsko tržište postalo Meka za razne špekulante, koji su naučili da poremećajima u snabdevanju napune sopstvene džepove? - U takvim špekulativnim radnjama učestvuju i države - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda. - Vlast se u svim državama pita oko cena. To su javni ili prećutni dogovori vlada i privrede. Vlast ima instrumente da kontroliše cene, ako ekonomske mere nisu dovoljne postoje i administrativne. Na kraju krajeva, obaveza svake države je da potrošačima pruži zadovoljenje osnovnih potreba.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Večernje novosti...

Kamatica.com: Rafovi prodavnica kao 90-ih: Nema ulja, šećera...