Izvor: B92, 20.Jul.2010, 00:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije trenutak za povećavanje plata
Beograd -- Preuranjeno odmrzavanje plata i penzija bi povećalo inflaciju i uvoz, kaže Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji.
Međunarodni monetarni fond za sada ne može podržati predlog ministra Dinkića da se do kraja ove godine odmrznu plate u javnom sektoru i penzije.
"Ukratko, mi smatramo da je preuranjeno odmrzavanje kontraproduktivno", kaže Lisovolik. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
„Prvo, verujemo da će veće plate u javnom sektoru i penzije kroz veću potrošnju stimulisati inflaciju i uvoz, dok će pozitivni efekti na proizvodnju i time na zaposlenost čak biti mali", dodaje on.
Inače, sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno je da se plate i penzije povećaju dogodine i to po formuli - stopa inflacije plus polovina prošlogodišnjeg realnog rasta bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što kao zemlja proizvedemo za godinu dana. Ako se zna da je Međunarodni monetarni fond (MMF) za ovu godinu snizio projekciju rasta za Srbiju sa dva na 1,5 odsto, a planirana inflacija u 2011. godini iznosi pet odsto, onda to znači da bi povećanje plata i penzija sledeće godine moglo da iznosi oko šest odsto.
Potencijalno odmrzavanje bi, prema tvrdnji Lisovolika, u velikoj meri zakomplikovalo, i možda poništilo sprovođenje mukotrpno dogovorenih ključnih reformi javnog sektora u oblasti penzija i fiskalne odgovornosti.
„Takođe, smatramo da nema prostora za dalje povećanje već visokog fiskalnog deficita za 2010. i 2011. godinu samo da bi se dodatno trošilo na plate u javnom sektoru i penzije", zaključuje Lisovolik i dodaje da bi se u tom slučaju te više plate u javnom sektoru morale finansirati kroz značajnije povećanje poreza, verovatno preko povećanja PDV.
Iako su, kako ističe Lisovolik, predstavnici MMF-a bili spremni da pregovaraju ove alternativne opcije, to bi bilo u suprotnosti sa deklarisanom fiskalnom strategijom koju je predlagao baš ministar Dinkić da se prilagodjavanje sprovede kroz ograničenje potrošnje.
„Tokom nekoliko narednih nedelja, planiramo da izađemo sa još detalja ovih tačaka, a koje bi mogle biti dodatno razmotrene tokom predstojeće Misije", otkriva Lisovolik.
Predstavnici Fonda, prema tvrdnjama njenog predstavnika u Srbiji, dele zabrinutost ministra Dinkića zbog visokog nivoa nezaposlenosti u Srbiji.
„U isto vreme, verujemo da je najbolji način za rešavanje problema visoke nezaposlenosti drugačiji od podizanja plata za ljude u javnom sektoru koji imaju relativno sigurna radna mesta i podizanjem penzija za ljude koji uopše nisu na tržištu rada", zaključuje Lisovolik.
Ne zaduživati se zbog plata i penzija
Da para za eventualno povećanje još u toku ove godine nema, svedoče i brojke u budžetu. U prvih šest meseci minus u državnoj kasi dostigao je 54 milijarde dinara, što je malo više od planiranog polugodišnjeg deficita.
Oprez zbog „grčkog scenarija"
Arsić podseća da iako dug države iznosi oko 32 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što za godinu dana proizvedemo, ukupan dug približava se sumi od 80 odsto BDP-a. Stručnjaci ističu da ne bi bilo dobro da se u Srbiji odigra grčki scenario, jer nama nema ko da pomogne. Daleko smo od članstva u Evropskoj uniji, a i ne bismo smeli da dozvolimo da međunarodna zajednica dobije još jedan razlog da nas ucenjuje, a to je prezaduženost.
Kako objašnjava Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org, slobodno može da se kaže da je budžetski deficit u planiranim okvirima, jer su u letnjim mesecima prihodi obično veći od rashoda, pa će se to vrlo brzo nadoknaditi.
Inače, prilikom poslednje posete MMF-a budžetski minus je povećan sa četiri na 4,75 odsto, jer su poreski prihodi u prvih nekoliko meseci ove godine utanjili. Međutim, u poslednje vreme, prinosi od poreza na dodatu vrednost su povećani, pa stručnjaci očekuju da može da se dogodi da minus čak bude manji od planiranog.
Da je predlog Mlađana Dinkića problematičan smatra i Milojko Arsić, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Prema njegovim rečima, sa stanovišta kredibiliteta naše zemlje nije dobro sada insistirati na odmrzavanju plata i penzija.
„Samo što smo se sa MMF-om dogovorili kakva će politika plata i penzija biti do kraja godine, sada tražimo da se to promeni. To je neozbiljno. Sa druge strane, predlog je bilansno neodrživ, jer sredstva za to u državnoj kasi nema. Nije ni moralno da sadašnje podsticanje tražnje u budućnosti poreskim prihodima finansiraju građani Srbije", kaže on.
Podgrevanje nerealnih želja
U budžetu nema sredstava za odmrzavanje plata i penzija, a eventualno povećanje koje predlaže ministar Mlađan Dinkić dodatno bi produbilo minus u državnoj kasi, smatra Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta. On kaže da je „to samo podgrevanje nerealnih očekivanja jer ne može se trošiti nešto čega nema. Time bi se uvećala potrošnja, ali ne i proizvodnja, došlo bi do veće inflacije i većeg pritiska na kurs. Za politiku ministra Dinkića karakteristična je euforičnost i približavanje biračima. Ovim stavom ministar želi da podigne rejting koji nije na nivou na kojem bi on želeo da bude".
Arsić objašnjava da bi „da bismo pokrili minus od 4,75 odsto, država morala da se zaduži za 1,5 milijardi evra. Ako bi još došlo do povećanja plata i penzija onda bi to značilo da ćemo morati da se zadužimo još više. Jedno je kad se zajam uzme za izgradnju puteva ili mostova, a potpuno druga stvar kad se kreditom povećavaju plate i penzije".
Predlog ministra Dinkić pokazuje i nejedinstvo u vladi, jer u trenutku kad se govori o neophodnosti donošenja zakona o fiskalnoj odgovornosti i smanjenju deficita u budžetu za 0,75 odsto godišnje, nije dobro da potpredsednik vlade javno govori kako nije važno koliki će taj minus biti, dodaje on.
„Dinkić navodi da je važniji oporavak tražnje od smanjenja deficita. Ali diskutabilno je i da li bi povećanje plata i penzija zaista uticalo na povećanje domaće tražnje, a samim tim na ekonomski oporavak. To pravilo važi u Americi, ali u maloj zemlji kao što je Srbija to bi samo dodatno povećalo spoljnotrgovinski deficit. Pre mislim da bi tim novcem građani kupovali robu iz uvoza nego domaću robu", uveren je Arsić.
U trenutku kada se u Srbiji priča o novom modelu rasta i podsticanju izvoza, profesor Arsić se boji da bi eventualno odmrzavanje značilo povratak staroj praksi da trošimo nezarađeno.
