Izvor: B92, 11.Jul.2014, 19:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na veresiju čak i sahrane
Vranje -- Nizak životni standard, neredovne i male zarade dovele su do toga da je najčešće sredstvo plaćanja usluga i robe u Vranju - veresija.
Odloženo plaćanje je "valuta" koja prolazi u svim situacijama od rođenja, venčanja, odlaska kod stomatologa ili ginekologa, pa i - pogrebnih usluga. Preduzetnici su nezadovoljni, ali kažu da je bolje da čekaju na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << naplatu, nego da roba stoji ili da sede bez posla.
U ugostiteljskim objektima stalna je praksa da se usluge naplaćuju posle svadbe, a neretko ugostitelji „sačekaju“ platu ili da mladenci prebroje dobijen novac.
"Što se mog iskustva tiče ljudi uglavnom plate svoja dugovanja. Mada je bilo i nekoliko slučajeva kada nisam mogao da naplatim. To se svede na dođem ti", priča Ivica Cvetković, vlasnik restorana „Gradska meana“.
U većim prehrambenim prodavnicama trgovci se dovijaju tako što se utrkuju koja će prodavnica omogućiti duži period plaćanja na čekove, pa je odloženo plaćanje dozvoljeno i na 250 dana.
U manjim radnjama postoje takozvane sveske dužnika, ljudi trguju, a plaćaju kad bude plata. Veresija je zastupljena u privatnim ginekološkim i stomatološkim ordinacijama, prestižnim buticima, pa i u kozmetičkim salonima.
Često veresija ne ide samo uz siromaštvo, već je neki vid bahatosti.
"Neću da pričam ko su dužnici. Ali obavimo uslugu, kažu da ih upišemo do plate, a onda se ne pojavljuju. Tako ne naplatimo, a izgubimo mušteriju koja zarađuje kao nas pet u salonu", priča revoltirana vlasnica jednog frizersko-kozmetičkog salona.
Veresije ima i u buticima bebi opreme, gde se osnovne stvari pazare na odloženo, naročito ako beba ranije dođe na svet. „Na čekanje“, „doneću kad bude plata“, „može li na rate“, funkcionišu čak i preduzeća pogrebne opreme.
"Izlazimo ljudima u susret, smrt je često iznenadna. Damo opremu do refundiranja troškova. Nemaju ljudi para, a čovek mora da se sahrani. Uglavnom donesu, ali ima i onih sa kojima naplata mora preko suda. Ranije su troškovi refundirani u roku od 10 do 15 dana, a sada ide i do mesec i po, ali moramo da čekamo, jer u ovom poslu moramo da budemo ljudi pre svega. Postoje neka dugovanja koja ne uspevam da naplatim ni preko suda i to uglavnom od imućnijih", priča Saša Anđelkvić, vlasnik pogrebnog preduzeća „Totoreja“.
On kaže da je prosečno za sahranu potrebno oko 150 evra, ali da je za mnoge porodice u Vranju to pozamašna suma. I, ovo nije sindrom male sredine gde se svi poznaju, jer je slično i u drugim gradovima.
KRIZA DOTAKLA DNO U VRANJU: I pogrebne usluge na veresiju!
Izvor: Press, 11.Jul.2014
U ugostiteljskim objektima stalna je praksa da se usluge naplaćuju posle svadbe, a neretko ugostitelji „sačekaju“ platu ili da mladenci prebroje dobijen novac.. - Što se mog iskustva tiče ljudi uglavnom plate svoja dugovanja. Mada je bilo i nekoliko slučajeva kada nisam mogao da naplatim. To...
