Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jan.2017, 21:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li Kina da spase RTB Bor?
Da li Kina može da spase Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor za Srbiju je vrlo važno jer moramo da uradimo šta god možemo u reformama koje su pred nama i da rešimo pitanje preduzeća koja troše više nego što stvaraju i koja kontinuirano predstavljaju dodatni teret za budžet i sve poreske obveznike. U tom smislu mislim da je veoma korisno okrenuti se svim potencijalnim investitorima, i iz kine i Indije, ali i drugih zemalja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << jer su Kina i Indija trenutno jedine zemlje na planeti koje imaju ozbiljniju stopu privrednog rasta i predstavljaju nešto u smislu značajnog ekonomskog prostora, izjavio je danas Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije.
Šoškić je, gostujući u emisiji Pravi ugao Radio-televizije Vojvodine, rekao da to što samo Kinezi žele da investiraju u RTB Bor ne znači da će to biti više politički aranžmana, a manje ekonomski i da postoji opasnost za budućnost takvog projekta, jer indijski investitori uveliko ulažu u preduzeća po Zapadnoj Evropi, pa i ona strateška.
"Stvari se menjaju, ona stara slika da iz starih razvijenih zemalja idu investicije koje traže radnu snagu u nerazvijenim zemljama se menja, a danas imamo obrnutu situaciju. Sa druge strane, RTB Bor je stari poznati rudnik, bio je nekad profitabilno preduzeće, a trend rasta cene bakra, ukoliko se nastavi rast i tražnja u Indiji i Kine, neće dovesti do pada cene bakra. Na dugi rok, kineska investicija u Bor ima smisla, jasna je računica, i tu nema političkih interesa, već privrednih", ističe on.
Takođe, dodaje Šoškić, ne verujem da će biti problema sa Evropskom unijom, jer vidimo da se širi prisustvo kompanija sa Istoka u EU.
Govoreći o nastupu kineske privredne delegacije u Davosu, na čelu sa predsednikom Si Đinpingom, Šoškić objašnjava da od ekonomske krize iz 2007/2008. godine imamo stagnaciju privrednog rasta u EU, koja je najveća svetska najveće ekonomija, iza koje ide SAD, a da je Kina imala rast od 10 odsto, koji je sada usporio na šest odsto, što su vrlo visoke stope, te da je Kina danas motor svetske privrede i da je prisutna na svim kontinentima, od Afrike i Evrope, do Amerike.
On dodaje da nikako ne bi mogao da kaže da je Kina u svom usponu uništila neke od svetskih privreda, te da na kritike da su proizvodi iz Kine ekstremno jeftini i da ubijaju domaću proizvodnju, neki odgovaraju da Kina prodaje nešto vrlo jeftino što dosta košta.
"Svako od nas se nalazi najmanje u tri uloge – prvo, u ulozi potrošača, kada nam jeftini proizvodi iz Kine prijaju, drugo, kao zaposleni, kada doživljavamo pretnju za svoje nekonkurentno radno mesto, i treće, kao investitor, jer danas možemo biti suvlasnik bilo koje kompanije u svetu tako što kupimo njene akcije", ukazuje on.
Činjenicu da smo se našli u situaciji da kineski predsednik danas brani globalizaciju i koncept liberalnog kapitalizma od protekcionizma nekih zapadnih centara Šoškić objašnjava time da je Kina kasno došla u tu utakmicu, ali da je svojom veličinom, obiljem radne snage, marljivošću i obrazovanjem stekla pozicije koje su bile interesantne za ulagače iz drugih delova sveta, te da etiketa "Made in China" od početne skepse, izrasla u brend koji znači visok kvalitet, a da je Kina danas u svakom segmentu proizvodnje ili lider ili blizu vrha po konkurentnosti.
Najave novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa da će oteti posao iz Kine vratiti Amerikancima Šoškić komentariše tezom da postoji globalno slobodno tržište, ali da ne cirkuliše slobodno i da posao ne može tek tako da se nađe u drugoj zemlji.
"Te izolacionističke pozicije su uslovljene time jer ljudi ne žele da prihvate realnost da tržište ne funkcioniše u domenu radne snage i više plate u bogatom zapadnom svetu bile bi ugrožene ako bi pustili ljude iz nerazvijenih delova sveta da ulaze na ta tržišta. Sa druge strane, te buduće opadajuće plate bi povećale konkurentnost razvijenih zemlja Zapada i uspostavilo ekvilibrijum. Ovako, ako ne dozvoljavate slobodan ulazak radne snage, visoke cene rade nisu pod pritiskom konkurencije nezaposlenih kvalitetnih ljudi, a time te privrede postaju neatraktivne za proizvođače", objašnjava on.
Na izvestan način, dodaje Šoškić, smanjenje visokih plata morao bi da bude ceh koji će se platiti nekom budućem napretku, jer ako želimo da imamo slobodno tržište to mora da podrazumeva i slobodno tržište radne snage, što sada nije slučaj sa zapadnim svetom.
"Ovako imamo situaciju da srednja klasa gubi poslove, a uslužni sektor nije nadomestio to otvaranjem novih radnih mesta", navodi on.
Govoreći od jednoj od tema sa Davosa, a to je da ekonomski razvoj mora biti vidljiviji i opipljiviji ljudima, kao i nedavnoj poruci predstavnika MMF u Srbiji da se slažu sa povećanjem plata i penzija "da bi građani videli neki boljitak", Šoškić kaže da nešto nije u redu sa ekonomskim modelom koji postoji u mnogim zemljama, u kojem imate privredni rast i rast BDP, a da istovremeno najveći deo stanovništva ne oseća bilo kakve boljitke od toga.
"Svako bi trebao da jednim delom participira u tom opštem boljitku, bilo kroz rast plata, lakše zapošljavanje drugog člana domaćinstva ili niže cene nekih proizvoda", smatra Šoškić i dodaje da je svet ušao u fazu prenaglašene zaštite intelektualne svojine, čime su omogućene pozicije bogatih pojedinaca i multinacionalnih kompanija da u velikoj meri izbegavaju fer plaćanje njihovih obaveza prema društvima i tržištima gde obavljaju svoju ekonomsku aktivnost", ukazuje on.
Šoškić smatra da pojedinac ili preduzeće treba da plaćaju porez tamo gde žive, odnosno, tamo gde obavljaju svoju ekonomsku aktivnost, te da poreska inspekcija treba da stavi pod lupu sve transakcije koje idu ka "poreskim rajevima", na koji način se izvlači profit iz zemlje.
Komentarišući poslednje podatke, po kojima osam najbogatijih ljudi u svetu (vlasnici Gugla, Majkrosofta, Fejsbuka, Amazona, Orakla...) imaju onoliko novca koliko na drugoj strani imaju 3,5 milijardi ljudi u svetu, dakle polovina svetske populacije, Šoškić naglašava da takva situacija može da se promeni uvođenjem progresivne stope poreza, što znači da viši dohoci imaju više procentualno izdvajanje za poreske obaveze, ali da je problem što su zakonodavstva mnogih razvijenih zemalja omogućila rešenja koja nekog bogatog pojedinca mogu dovesti u poziciju da uopšte ne plaća porez, da ima sve na teret svoje kompanije, a da je kompanija samo zavisno preduzeće matične kompanije koja je registrovana u nekom "poreskom raju".
"Ima čitav niz mehanizama izbegavanja poreza pojedinaca i velikih multinacionalnih kompanija, a poreski savetnici u svetu su danas izuzetno plaćeni zato što omogućavaju legalno odvijanje takvih procesa", kaže on i dodaje da je to uočeno, ali da je pitanje da li ima dovoljno političke volje i kritične mase da se problem zaista reši.
Šoškić kaže da refleksi tog problema postoje i u Srbiji, ali da je naš ključni problem niska ekonomska aktivnost, te da Srbija svoje probleme može da reši samo kroz rast ekonomske aktivnosti u segmentu koji predstavlja razmenljivi deo BDP-a, dakle kroz ono što je konkurentno, što može da se izveze i gde se konkuriše stranim kompanijama na domaćem tržištu.
"To mogu biti naše tradicionalne grane - poljoprivreda i industrija, ali i IT sektor ili neke druge usluge. Potpuno je irelevantno šta je to, bitno je da to nešto što radimo, proizvodimo ili pružamo uslugu bude razmenljivo sa svetom, da može da trpi svetsku konkurenciju i da na svetskom tržištu stvara profit", naglašava on.
Šoškić misli da subvencije stranim investitorima koje idu i do 10.000 evra nisu opravdane.
"Po mom mišljenju, ako država treba nekoga da pomaže, to treba da budu mala i srednja preduzeća (MSP), koja nemaju normalan pristup finansiranju, ukoliko imaju projektne ideje koje su izvozno orijentisane. Tu državna podrška ima smisla, ona ne mora biti samo u novcu, jer tu uvek postoji mogućnost, ne samo da potrošite novac, nego i da ga zloupotrebite. Mislim da je ključna stvar za Srbiju da podstiče preduzetništvo kroz MSP, u domenu razmenljivog dela BDP-a, da stvara poslovni ambijent kroz jake institucije, pravni sistem, zaštitu ugovora i svojine, efikasne državne organe i inteligentna rešenja u oblasti ekonomske politike", kaže Šoškić.
On je rekao da paralelno mora da se radi i na reformi obrazovanja jer je kvalitetno obrazovan čovek, od osnovnog obrazovanja do doktora nauka, ključni razvojni resurs za svaku nacionalnu ekonomiju.
"Učitelj u školi u Finskoj je izuzetno cenjena ličnost, kao što je i kod nas bilo u stara vremena. Potrebno je ne samo trošiti više novca na obrazovanje i istraživanje, nego i reformisati te procese u pravcu toga da na svakom nivou obrazovanja imamo kvalitetne i konkurentne pojedince, da su njihova znanja konkurentna u svetskim razmerama", istakao je on.
Kao primer, Šoškić je naveo izbombardovanu i uništenu Nemačku posle Drugog svetskog rata, koja nije imala ništa osim radne discipline i "know how" kod ljudi, što je stvorilo nemačko ekonomsko čudo.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
