Izvor: B92, 20.Nov.2012, 22:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupili firme, dobili njive
Beograd -- Kako su kupci poljoprivrednih kombinata uspeli da se upišu i kao vlasnici oranica, istražuju Novosti.
Kombinati "Ratkovo", "Srpski Miletić", "Bački Brestovac", "Zmajevo", "Lovćenac", kao i "AK Subotica" i "Mali Iđoš" - samo su neka od ukupno 146 do sada privatizovana poljoprivredna preduzeća. Savet za borbu protiv korupcije, međutim, smatra da ih je Agencija za privatizaciju prodala - nezakonito.
Glavni problem, upozorava Savet, jeste to što su firme >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prodavane a da nije razdvojeno šta je državno, šta zadružno, a šta društveno zemljište. Novi vlasnici su tako državno poljoprivredno zemljište zaveli na svoje ime.
Agencija za privatizaciju, s druge strane, odgovara da su prodavali preduzeća, a sa njima i sva prava i obaveze. Zemljište je deljeno na društveno i državno, po dostupnim podacima iz javnih registara.
"Mnoga privredna i poljoprivredna društva su privatizovana a da prethodno nije regulisano pitanje državne i zadružne svojine", navodi se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije.
"Kupci mogu samo da koriste poljoprivredno zemljište, a nemaju pravo svojine nad njim. Primer je Kombinat Odžaci, gde je u katastar nepokretnosti upisano 2.004 hektara kao privatna svojina a da od te površine nije izdvojena državna i zadružna svojina."
Da li su i kako kupci firmi uspeli da se upišu kao vlasnici državnih oranica, kažu u Agenciji, pitanje je za katastar.
"Mi prodajemo kapital i nikad nismo prodavali zemljište", kaže, za "Novosti", Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju.
"Problem se svodi na pitanje kako je neko u katastrima preknjižavao zemljište na privatne vlasnike. Pre svake prodaje smo razgraničavali društveno i državno zemljište. Nismo imali pravo da menjamo status zemljišta niti smo to radili."
Poseban problem je zadružna svojina. Iskustvo Agencije za privatizaciju pokazuje da se ona retko videla u papirima. Tamo gde jeste, sa pravom njenog korišćenja su firmu i prodavali. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić objašnjava da se dobar deo zemlje zadrugara vodio kao društvena imovina.
"Kombinati, iako su bili dužni da razgraniče šta je zadružna a šta društvena svojina, to nisu uradili" ,kaže Ševarlić.
"Sve su vodili kao društvenu svojinu, jer su hteli da u privatizaciji dostignu veću cenu. Zadruge sada nemaju niti kapacitet niti dokumentaciju da dokažu svoje vlasništvo nad imovinom. Oko 250.000 hektara je automatski iz zadružne prevedeno u društvenu svojinu."
Pogledaj vesti o: Subotica
Kupili firme, dobili njive
Izvor: Capital.ba, 21.Nov.2012, 08:22
BEOGRAD, Kombinati „Ratkovo“, „Srpski Miletić“, „Bački Brestovac“, „Zmajevo“, „Lovćenac“, kao i „AK Subotica“ i „Mali Iđoš“ – samo su neka od ukupno 146 do sada privatizovana poljoprivredna preduzeća. Savjet za ..
